1 Čujte ovu reč, žene na gori Samariji,
vi koje ste se utovile kao bašanske krave,
koje tlačite siromaha i satirete ubogoga
i svojim muževima govorite:
„Donesi nam nešto da popijemo.”
2 Gospod Jehova se svojom svetošću zakleo:
„Doći će vreme kada će vas odvlačiti kukama,
poslednje od vas ribarskim udicama.
3 Izlazićete kroz pukotine u zidu,
jedna za drugom,
i biti bačene prema Harmonu”,
govori Jehova.
Nesposobnost Izraela da izvuče pouku
4 „U Betel idite, pa grešite,
u Gilgal, pa grešite još više.
Donesite svoje klane žrtve svakog jutra,
svoje desetke svakog trećeg dana.
5 Spalite kvasni hleb kao žrtvu zahvalnicu
i pravite se važni zbog žrtava dragovoljnih;
hvališite se njima, Izraelci,
jer to volite da činite”,
govori Gospod Jehova.
6 „Dadoh vam prazne želuce[a] u svakom vašem gradu
i bez hleba vas ostavih u svakom vašem mestu,
a vi mi se ne vratiste”,
govori Jehova.
7 „Uskratih vam i kišu
tri meseca pre žetve.
Poslah je na jedan grad,
a drugom je uskratih.
Kiša pade na jedno polje,
a drugo se osuši.
8 Ljudi su teturali od grada do grada
da nabave vode,
ali se ne napiše.
A vi mi se ne vratiste”,
govori Jehova.
9 „Mnogo puta vam udarih vrtove i vinograde,
udarih ih medljikom i buđi.
Skakavci vam proždreše smokve i masline.
A vi mi se ne vratiste”,
govori Jehova.
10 „Poslah pomor među vas,
kao što sam učinio Egiptu.
Mačem vam pobih mladiće
i odvedoh konje.
Nozdrve vam ispunih
smradom vaših tabora.
A vi mi se ne vratiste”,
govori Jehova.
11 „Uništih neke od vas
kao što sam uništio Sodomu i Gomoru.
Bili ste kao ugarak izvučen iz vatre.
A vi mi se ne vratiste”,
govori Jehova.
12 „Zato ću ti to učiniti, Izraele,
i zato što ću to učiniti,
spremi se, Izraele,
da se sa svojim Bogom sretneš.”
13 Onome koji oblikuje planine,
vetar stvara i svoje misli otkriva ljudskom rodu,
onome koji zoru pretvara u tamu
i po zemaljskim visovima gazi
ime je Jehova, Bog nad vojskama.
