1 Proroštvo koje je primio prorok Avakum.
Avakum se žali na nepravdu
2 Dokle ću da zapomažem, Jehova, a ti da ne čuješ?
Ili da ti vičem: »Nasilje!« a ti da ne spaseš?
3 Zašto me teraš da gledam nepravdu?
Zašto trpiš zlostavljanje?
Uništenje i nasilje su preda mnom,
nastaju sporovi i kavge.
4 Zato je Zakon nemoćan
i pravda nikad ne pobeđuje.
Opaki opkoljava pravednika,
pa se pravda iskrivljuje.
Božiji odgovor
5 »Pogledajte druge narode
i osmotrite – čudom ćete se čuditi.
Jer, u vaše dane učiniću delo
u koje ne biste poverovali
da vam ga neko ispriča.
6 »Evo, dižem Haldejce,
narod bezočan i hirovit,
koji ide zemljom uzduž i popreko
da zaposedne tuđa prebivališta.
7 Oni su narod strašan i užasan,
sami sebi zakon i merilo časti.
8 Konji im brži od leoparda,
ljući od vukova uveče.
Konjanici im ponosito jure,
konjanici im dolaze izdaleka,
lete kao orlušina
koja se na plen obrušava.
9 Svi dolaze radi nasilja.
Njihovi čopori nasrću kao istočni vetar
i roblje skupljaju kao pesak.
10 S carevima se sprdaju i vladare ismevaju.
Svakoj tvrđavi se podsmevaju,
zemljani nasip dižu i osvajaju je.
11 Potom prohuje kao vetar i odu dalje,
zlikovci kojima je snaga postala bog.«
Avakum se ponovo žali
12 Zar ti nisi od iskona,
Jehova, Bože moj, Sveče moj?
Ti ne umireš.
Jehova, ti si ih postavio da sprovedu pravdu,
ti si ih, Steno, odredio da izvrše kaznu.
13 Tvoje oči su prečiste da bi gledale zlo,
zlostavljanje ne podnosiš.
Zašto onda trpiš podlace?
Zašto ćutiš kad opaki proždire
pravednijega od sebe?
14 Učinio si da ljudi budu kao ribe u moru,
kao morska stvorenja koja nemaju vladara.
15 Haldejci ih sve vade udicom,
svojom mrežom izvlače
i potegačom skupljaju,
pa se raduju i vesele.
16 Zato svojoj mreži prinose žrtve
i svojoj potegači pale kâd,
jer od svoje mreže žive u raskoši
i najboljim jelom se slade.
17 Zar će i dalje da prazne mrežu
i narode ubijaju bez milosti?
