³ »Bog stiže iz Temana,
    Svetac sa gore Paran. Sela

»Njegov sjaj prekri nebesa,
    hvale njemu ispuniše zemlju.
⁴ On blista kao svetlost munje;
    zrake mu sevaju iz ruke,
    gde se njegova sila krije.
⁵ Pomor ide pred njim,
    vrućica ga prati u stopu.
⁶ On stade i zatrese zemlju,
    pogleda, i narodi zadrhtaše.
Drevne gore se raspadoše
    i potonuše pradavna brda
    duž njegovih staza pradavnih.

⁷ »Videh nevolju u kušanskim šatorima,
    tresu se krila šatora midjanskih.
⁸ Zar si se razjario na reke, Jehova,
    zar si se razgnevio na potoke,
    zar si se razbesneo na more
kada si jezdio na svojim konjima
    i na svojim kolima pobedničkim?
⁹ Svoj luk si izvadio
    spreman da odapne strele. Sela

»Rekama si rascepio zemlju.
¹⁰     Planine te ugledaše i zadrhtaše.
Bujice protutnjaše,
    okean^[a] zagrme
    i visoko diže svoje talase.
¹¹ Sunce i mesec zastadoše na svojim putanjama
    pred bleskom tvojih letećih strela,
    pred sjajem tvoga sevajućeg koplja.
¹² U srdžbi si gazio zemljom
    i u gnevu vršio narode kao žito.
¹³ Izašao si da spaseš svoj narod,
    da svoga pomazanika spaseš.
Smrvio si vođu zemlje opakih
    i od glave do pete ga ogolio. Sela

¹⁴ »Njegovim kopljem probo si glavu ratnicima
    kada su kao vihor jurnuli da nas rasprše,
    likujući kao oni koji siromaha proždiru u potaji.
¹⁵ Ti svojim konjima izgazi more,
    silne vode komešajući.

¹⁶ »Kada sam to čuo, utroba mi zadrhta,
    usne mi zabrideše od toga zvuka.
Trulež mi se uvuče u kosti,
    a noge zaklecaše.
Strpljivo ću čekati da dan nevolje svane
    narodu koji nas je napao.

¹⁷ »Iako smokvino stablo ne pupi
    i na lozi nema grožđa,
iako je podbacio rod masline
    i njive ne daju hranu,
iako nema ovaca po torovima
    ni govedâ po oborima,
¹⁸ ipak ću se radovati u Jehovi,
    veseliti se u Bogu, svom Spasitelju.
¹⁹ Gospod Jehova je moja snaga;
    daje mi noge kao u jelena
    i da po svojim visovima hodam.«