Avdija (na hebrejskom: עֹבַדְיָה – ʿŌḇaḏyāh ili עֹבַדְיָהוּ – ʿŌḇaḏyāhū; „sluga Jehovin“) je biblijsko teoforično ime, što znači „sluga ili rob Jehovin“ ili „obožavalac Jehovin“. Oblik Obadijinog imena koji se koristi u Septuaginti je Obdios. Na latinskom se prevodi kao Abdias, dok je na arapskom ili ʿAbdullah (عبد الله),, Ubaydah (عبيده),, ili Ubaidullah (عبیدالله) “Božji rob”. Biskupska Biblija proroka naziva Abdijem.
Avdija proriče sud protiv ponosnih Edomita, koji se raduju razoru Jerusalima od strane stranih sila.
Avdijina knjiga vraća se svađi koja je započela sa braćom blizancima, Jakovom i Isakom u knjizi Postanja. Isak, stariji po minutima, nasledio bi porodično vođstvo, ali u trenutku gladi zamenio ga je za obrok, a Jakov je postao otac -osnivač izraelske nacije. Isak je osnovao naciju Edoma. Njihovi potomci nastavili su svađu stotinama godina. Poslednja kap je pala kada je Vavilon raskomadao Jerusalim i odveo svoje građane u izgnanstvo. Edomci su napali osvajačku vojsku, harali bežećim Izraelcima i pomagali u pljački Jerusalima. Avdija predviđa da će potisnuti Izrael ponovo ustati, dok će Edom nestati sa lica zemlje. Ovo predviđanje se obistinilo. Zašto ova krvna osveta zaslužuje mesto u Svetom pismu? Pokazuje stalnu Božju zaštitu svog naroda od neprijatelja. Takođe pokazuje da se Božja merila protežu izvan njegovog izabranog naroda. Svaki narod će se, poput Edoma, suditi prema vlastitim standardima.
