Propisi o žrtvama
1 Jehova reče Mojsiju: 2 „Kaži Izraelcima: ‚Kada uđete u zemlju koju vam dajem da se u njoj nastanite 3 i kada Jehovi budete prinosili žrtve spaljene vatrom, od krupne ili od sitne stoke, da napravite prijatan miris Jehovi – bilo žrtve paljenice ili klane žrtve, žrtve zavetne ili žrtve dragovoljne ili žrtve za vreme svetkovina – 4 neka onaj ko prinosi žrtvu prinese Jehovi i žitnu žrtvu od jedne desetine efe[a] belog brašna zamešenog sa četvrt hina[b] ulja.
5 „‚Za svako jagnje za žrtvu paljenicu ili klanu žrtvu pripremi četvrt hina vina kao žrtvu levanicu.
6 „‚Za ovna pripremi žitnu žrtvu od dve desetine efe[c] belog brašna zamešenog sa trećinom hina[d] ulja 7 i trećinu hina vina kao žrtvu levanicu. Prinesi to kao prijatan miris Jehovi.
8 „‚Kada Jehovi prinosiš junca kao žrtvu paljenicu ili klanu žrtvu, žrtvu zavetnu ili žrtvu za zajedništvo, 9 donesi s juncem žitnu žrtvu od tri desetine efe[e] belog brašna zamešenog sa pola hina[f] ulja. 10 Donesi i pola hina vina kao žrtvu levanicu. To je žrtva spaljena vatrom, prijatan miris Jehovi.
11 „‚Neka se na ovaj način prinosi svaki junac ili ovan, svako jagnje ili jare. 12 Koliko god životinja da prinosiš, za svaku uradi tako.
13 „‚Neka to na ovaj način radi svaki rođeni Izraelac kada prinosi žrtvu spaljenu vatrom, prijatan miris Jehovi. 14 Iz pokolenja u pokolenje, kada god došljak koji boravi među vama, bilo privremeno ili stalno, prinosi žrtvu spaljenu vatrom, prijatan miris Jehovi, neka to čini isto kao i vi. 15 Neka u zajednici važi ista uredba za vas i za došljaka koji boravi među vama. To je trajna uredba iz pokolenja u pokolenje. Neka pred Jehovom došljak bude ravnopravan s vama: 16 neka isti propis i zakon važe i za vas i za došljaka koji boravi među vama.‘”
17 Jehova reče Mojsiju: 18 „Kaži Izraelcima: ‚Kada uđete u zemlju u koju vas vodim 19 i kada budete jeli hleb te zemlje, prinesite jedan deo kao prilog Jehovi. 20 Prinesite pogaču od prvine svog mlevenog žita kao prilog sa gumna. 21 Iz pokolenja u pokolenje dajte ovaj prilog Jehovi od prvine svog mlevenog žita.‘”
22 „‚Ako nenamerno propustite da izvršite bilo koju od ovih zapovesti koje je Jehova dao Mojsiju – 23 sve što vam je Jehova zapovedio preko Mojsija, od dana kada je dao zapovesti i dalje iz pokolenja u pokolenje – 24 ako je to učinjeno nepažnjom zajednice, onda neka cela zajednica prinese jednog junca kao žrtvu paljenicu, da bude prijatan miris Jehovi, zajedno sa njenom žitnom žrtvom i žrtvom levanicom, kao što je propisano, i jednog jarca za žrtvu za očišćenje. 25 Neka sveštenik izvrši obred pomirenja za celu izraelsku zajednicu, i biće im oprošteno, jer nije bilo namerno i jer su za svoj prekršaj Jehovi prineli žrtvu spaljenu vatrom i žrtvu za očišćenje. 26 Biće oprošteno celoj izraelskoj zajednici i došljacima koji borave među njima, jer je ceo narod imao udela u nenamernom prekršaju.
27 „‚Ako nenamerno zgreši pojedinac, neka donese žensko jare od godinu dana za žrtvu za očišćenje. 28 Neka sveštenik izvrši obred pomirenja pred Jehovom za onoga ko je nenamerno zgrešio, pa kada se za njega izvrši obred pomirenja, biće mu oprošteno. 29 Isti zakon važi za svakoga ko nenamerno zgreši, bio on rođeni Izraelac ili došljak koji boravi među njima.
30 „‚Ali, ko zgreši prkosno, bio on rođeni Izraelac ili došljak, taj huli na Jehovu. Neka se odstrani iz svoga naroda. 31 Zato što je prezreo reč Jehovinu i prekršio njegovu zapovest, neka se svakako odstrani – njegov greh ostaje na njemu.‘”
Čovek koji je prekršio subotu
32 Dok su Izraelci bili u pustinji, nađoše jednoga kako skuplja drva u subotu. 33 Oni koji su ga našli dok je skupljao drva, dovedoše ga Mojsiju i Aaronu i celoj zajednici, 34 a oni ga staviše pod stražu, jer nije bilo jasno šta s njim treba učiniti.
35 Tada Jehova reče Mojsiju: „Taj čovek mora da se pogubi. Neka ga cela zajednica kamenuje van tabora.”
36 I sva zajednica ga izvede van tabora, pa ga kamenovaše do smrti, kao što je Jehova zapovedio Mojsiju.
Rese na odeći
37 Jehova reče Mojsiju: 38 „Kaži Izraelcima: ‚Iz pokolenja u pokolenje pravite rese na skutovima svoje odeće, a na svakoj resi neka bude plava nit. 39 Imaćete ove rese da vas pogled na njih podseća na sve Jehovine zapovesti – da ih izvršavate, a ne da se povodite za svojim srcem i očima, koji vas vode u neveru. 40 Tada ćete se sećati da izvršavate sve moje zapovesti i bićete sveti svome Bogu. 41 Ja sam Jehova, vaš Bog, koji vas je izveo iz Egipta da bude vaš Bog. Ja sam Jehova, vaš Bog.‘”
