Korejeva pobuna
1 Korej sin Jicharov, potomak Levijevog sina Kehata, uze Ruvimovce Datana i Avirama, sinove Eliavove, i Ona sina Peletovog, 2 pa se digoše protiv Mojsija. S njima je bilo dve stotine pedeset Izraelaca, poglavara zajednice izabranih na skupštini, ljudi na glasu.
3 Oni se svi okupiše protiv Mojsija i Aarona i rekoše im: „Prevršili ste meru! Cela zajednica je sveta, pa tako i svaki njen pripadnik, i Jehova je među njima. Zašto se, onda, vi stavljate iznad Jehovine zajednice?”
4 Kada je Mojsije to čuo, pade ničice.
5 Onda reče Koreju i svim njegovim pristalicama: „Jehova će ujutro pokazati ko je njegov i ko je svet, i pustiće ga da mu priđe. Koga izabere, toga će pustiti da mu priđe. 6 A ti, Koreje, i sve tvoje pristalice treba da uradite ovo: Uzmite kadionice, 7 pa sutra u njih pred Jehovom stavite vatre i kâda. Koga Jehova izabere, biće svet. Vi Leviti prevršili ste meru!”
8 Mojsije još reče Koreju: „Slušajte, Leviti! 9 Zar vam je malo to što vas je Bog Izraelov izdvojio iz izraelske zajednice i približio sebi da obavljate poslove vezane za Jehovine boravište i da stojite pred zajednicom i služite joj? 10 Približio je sebi i tebe i svu tvoju sabraću Levite. Zar hoćete i sveštenički položaj? 11 Protiv Jehove ste se ti i sve tvoje pristalice udružili! Jer, ko je Aaron da protiv njega gunđate?”
12 Potom Mojsije posla po Datana i Avirama, sinove Eliavove, ali oni rekoše: „Nećemo da dođemo! 13 Zar ti je malo što si nas odveo iz zemlje kojom teče med i mleko da nas pobiješ u pustinji, nego još hoćeš i da vladaš nad nama? 14 A nisi nas uveo u zemlju kojom teče med i mleko niti si nam dao polja i vinograde u nasledstvo. Zar hoćeš da iskopaš oči ovim ljudima? Nećemo da dođemo!”
15 Na to se Mojsije silno razgnevi, pa reče Jehovi: „Nemoj da prihvatiš njihov dar. Ni magare nisam od njih uzeo niti sam ijednome od njih učinio zlo.”
16 A Koreju reče: „Ti i sve tvoje pristalice da se sutra pojavite pred Jehovom – ti i oni i Aaron. 17 Neka svaki čovek uzme svoju kadionicu, stavi u nju kâda – ukupno dve stotine pedeset kadionica – i donese je pred Jehovu. A i ti i Aaron donesite svaki svoju kadionicu.”
18 I svaki čovek uze svoju kadionicu, stavi u nju vatre i kâda, pa sa Mojsijem i Aaronom stade na ulaz u Šator sastanka. 19 Kada je Korej okupio sve svoje pristalice – one koji su se protivili Mojsiju i Aaronu – na ulazu u Šator sastanka, Slava Jehovina se pokaza celoj zajednici.
20 Jehova reče Mojsiju i Aaronu: 21 „Odvojte se od ove zajednice, da ih odmah zatrem.”
22 A oni padoše ničice i rekoše: „O Bože, Bože duhova svega ljudskog roda, zar ćeš biti gnevan na celu zajednicu kada samo jedan čovek zgreši?”
23 Tada Jehova reče Mojsiju: 24 „Kaži zajednici: ‚Odmaknite se od šatorâ koji pripadaju Koreju, Datanu i Aviramu.‘”
25 Mojsije ustade i ode Datanu i Aviramu, a za njim starešine Izraela.
26 On reče zajednici: „Sklonite se od šatorâ ovih opakih ljudi! Ništa njihovo ne dirajte, inače ćete biti zbrisani zbog svih njihovih greha.”
27 I oni se odmakoše od šatorâ koji su pripadali Koreju, Datanu i Aviramu. A Datan i Aviram su bili izašli, pa su, svaki sa svojom ženom, decom i nejači, stajali na ulazu u svoje šatore.
28 Tada Mojsije reče: „Po ovome ćete znati da me je Jehova poslao da sve ovo činim i da to nije od moje volje: 29 Ako ovi ljudi umru kao što umiru svi ljudi i ako im se dogodi samo ono što se događa svim ljudima, onda me Jehova nije poslao. 30 Ali, ako Jehova učini da se dogodi nešto sasvim novo, i zemlja se otvori i proguta ih zajedno sa svime što je njihovo, pa živi siđu u Šeol, onda ćete znati da su ovi ljudi prezreli Jehovu.”
31 I čim je sve ovo izgovorio, tle pod Datanom i Aviramom se rascepi. 32 Zemlja se otvori i proguta ih, zajedno s njihovim ukućanima, a tako i sve Korejeve pristalice i njihovu imovinu. 33 Živi siđoše u Šeol, sa svime što su posedovali. Zemlja se sklopi nad njima i oni nestadoše iz zajednice.
34 Na njihov vrisak, svi Izraelci oko njih razbežaše se, vičući: „I nas će zemlja progutati!”
35 Tada od Jehove suknu oganj i proguta onih dve stotine pedeset ljudi koji su prinosili kâd.
36 Jehova reče Mojsiju: 37 „Reci Eleazaru, sinu sveštenika Aarona, da pokupi kadionice sa zgarišta, a ugljevlje da razbaca podalje, jer su kadionice svete – 38 donete su pred Jehovu i postale su svete. Kadionice onih koji su zgrešili i platili životom prekuj u pločice kojima će se obložiti žrtvenik. Neka one budu znak opomene Izraelcima.”
39 I sveštenik Eleazar pokupi bronzane kadionice koje su doneli oni koje je spalio oganj, pa ih prekovaše u pločice za oblaganje žrtvenika, 40 kao što mu je Jehova naložio preko Mojsija, da podsećaju Izraelce da niko ko nije Aaronov potomak ne prilazi da pali kâd pred Jehovom, inače će postati kao Korej i njegove pristalice.
41 Sutradan je cela izraelska zajednica gunđala protiv Mojsija i Aarona govoreći: „Ubili ste Jehovine ljude.”
42 Ali, kada su se okupili da se suprotstave Mojsiju i Aaronu i okrenuli se prema Šatoru sastanka, a ono – prekrio ga oblak i pokazala se Slava Jehovina!
43 Mojsije i Aaron dođoše pred Šator sastanka, 44 a Jehova reče Mojsiju: 45 „Odmaknite se od ove zajednice, da ih odmah zatrem.”
Na to oni padoše ničice.
46 Mojsije reče Aaronu: „Uzmi svoju kadionicu i u nju stavi vatre sa žrtvenika, a preko nje kâda, pa požuri do zajednice i izvrši obred pomirenja za nju, jer gnev je izašao od Jehove – počeo je pomor!”
47 Aaron uze ono što mu je Mojsije rekao i utrča usred zajednice. Pomor je već bio počeo među narodom. Aaron prinese kâd i izvrši obred pomirenja za njih. 48 On stade između živih i mrtvih, i pomor prestade. 49 Četrnaest hiljada sedam stotina ljudi poginu u pomoru, povrh onih koji su poginuli zbog Koreja. 50 Potom se Aaron vrati Mojsiju na ulaz u Šator sastanka pošto je pomor prestao.
