Pobeda nad Hanaancima iz Negeva
1 Kada je car Arada, Hanaanac koji je živeo u Negevu, čuo da Izrael dolazi putem koji vodi u Atarim, napade Izraelce i nekoliko njih zarobi.
2 Tada se Izraelci ovako zavetovaše Jehovi: „Ako nam ovaj narod predaš u ruke, potpuno ćemo uništiti njegove gradove.”
3 Jehova usliši Izraelce i predade im Hanaance. Izraelci potpuno uništiše njih i njihove gradove. Tako tom mestu dadoše ime Horma[a].
Bronzana zmija
4 Da bi zaobišli Edom, Izraelci od gore Hor krenuše putem koji vodi ka Crvenom moru.
Ali narod putem postade nestrpljiv, 5 pa su govorili protiv Boga i protiv Mojsija: „Zašto ste nas izveli iz Egipta da pomremo u pustinji? Nema hleba, nema vode, a ova bedna hrana nam se gadi!”
6 Tada Jehova posla zmije otrovnice među njih. Ujedale su narod, pa mnogi Izraelci umreše.
7 Narod dođe Mojsiju i reče: „Zgrešili smo kad smo govorili protiv Jehove i protiv tebe. Pomoli se Jehovi, da ukloni zmije od nas.”
Mojsije se pomoli za narod, 8 a Jehova mu reče: „Napravi zmiju otrovnicu i stavi je na motku. Koga god ujede zmija, a on pogleda u zmiju na motki, ostaće živ.”
9 Tako Mojsije napravi bronzanu zmiju i stavi je na motku. Koga god bi posle toga ujela zmija, pogledao bi u onu bronzanu i ostao živ.
Od gore Hor do Moava
10 Izraelci krenuše dalje i utaboriše se u Ovotu. 11 Potom odoše iz Ovota i utaboriše se u Ije-Avarimu, u pustinji koja leži istočno od Moava. 12 Odande krenuše dalje i utaboriše se u dolini Zered. 13 Potom krenuše dalje i utaboriše se duž klanca Arnona, u pustinji koja leži i na amorejskom području. Arnon je granica Moava prema Amorejcima. 14 Zato se u Knjizi ratova Jehovinih kaže:
„Vahev u Sufi i klisure, Arnon 15 i padine klisura koje se spuštaju do mesta Ara i leže duž granice Moava.”
16 Odande produžiše ka Beeru, bunaru kod koga je Jehova rekao Mojsiju: „Okupi narod da im dam vode.”
17 Tada Izrael zapeva ovu pesmu:
„Nabujaj, bunaru! Pevajte o njemu,
18 o bunaru koji su iskopali kneževi,
poglavari naroda izdubili žezlima,
svojim palicama.”
Potom iz pustinje odoše u Matanu, 19 iz Matane u Nahaliel, iz Nahaliela u Bamot, 20 iz Bamota u dolinu u Moavu gde se vrh Pizge nadvija nad pustolinom.
Pobeda nad carevima Sihonom i Ogom
(5. Mojs 2,26-3,11)
21 Izrael posla glasnike Sihonu, caru Amorejaca, s porukom: 22 „Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju. Nećemo skretati u njive ili vinograde, niti ćemo piti vodu iz bunarâ. Ići ćemo Carevim drumom dok ne prođemo kroz tvoje područje.”
23 Ali Sihon ne htede da pusti Izraelce da prođu kroz njegovo područje, nego okupi svu svoju vojsku i izađe u pustinju protiv njih. Kada je stigao do Jahaca, napade Izraelce. 24 Izraelci ga pobediše mačem i zaposeše njegovu zemlju od klanca Arnona do potoka Jaboka, ali samo do Amonaca, jer je ovima granica bila utvrđena. 25 Izraelci zauzeše sve gradove Amorejaca, uključujući Hešbon i sva naselja oko njega, i nastaniše se u njima. 26 Hešbon je bio prestonica Sihona, cara Amorejaca, koji je napao ranijeg cara Moava i zauzeo svu njegovu zemlju sve do Arnona. 27 Zato pesnici kažu:
„Dođite u Hešbon, neka se izgradi,
neka se obnovi Sihonov grad.
28 Iz Hešbona izađe oganj,
plamen iz Sihonovog grada,
proguta Ar Moavski,
gospodare Arnonovih uzvišica.
29 Teško tebi, Moave!
Propao si, narode Kemošev!
Predao si svoje sinove kao begunce,
a svoje kćeri kao zatočenice
Sihonu, caru Amorejaca.
30 Ali mi ih oborismo.
Hešbon propade sve do Divona.
Razorismo sve do Nofaha,
koji se pruža do Medve.”
31 Tako su se Izraelci nastanili u zemlji Amorejaca. 32 Nakon što je Mojsije poslao ljude da izvide Jaazer, Izraelci zauzeše naselja oko njega i isteraše Amorejce koji su tamo bili. 33 Onda se okrenuše i pođoše gore putem prema Bašanu, a Og, car Bašana, i sva njegova vojska izađoše da ih napadnu kod Edreja.
34 Jehova reče Mojsiju: „Ne plaši ga se, jer sam ti ga predao u ruke, zajedno sa svom njegovom vojskom i zemljom. Učini s njim kao što si učinio sa Sihonom, carem Amorejaca, koji je vladao u Hešbonu.”
35 I oni ga poraziše, zajedno s njegovim sinovima i svom njegovom vojskom, ne ostavivši nijednog preživelog, pa zaposeše njegovu zemlju.
