Navuhodonosorov san o drvetu
1 Car Navuhodonosor, ljudima svih naroda, narodnosti i jezika, koji žive na celom svetu:
Mir vam u izobilju!
2 Milo mi je što mogu da vam ispričam o znamenjima i čudima koja mi je pokazao Svevišnji Bog.
3 Kako su velika njegova znamenja!
Kako su silna njegova čuda!
Njegovo carstvo je večno carstvo,
njegova vlast kroz sva pokolenja!
4 Ja, Navuhodonosor, mirno sam živeo u svojoj kući i u blagostanju u svojoj palati 5 kada sam sanjao san koji me uplašio. Dok sam ležao na svojoj postelji, prestravile su me slike i viđenja koja su mi prošla kroz glavu. 6 Stoga sam zapovedio da pred mene dovedu sve vavilonske mudrace, da mi oni protumače taj san. 7 Kada su čarobnjaci, vračevi, zvezdoznanci i gataoci stigli, ispričao sam im šta sam sanjao, ali oni nisu umeli da mi to protumače. 8 Na kraju pred mene dođe Danilo, koji se, po mom bogu, zove i Valtasar i u kome je duh svetog boga, i ja mu ispričah svoj san:
9 „Valtasare, starešino čarobnjakâ, znam da je u tebi duh svetog boga i da za tebe nijedna tajna nije preteška. Evo šta sam video u snu – kaži mi šta to znači. 10 Ovo su viđenja koja su mi prošla kroz glavu dok sam ležao na svojoj postelji: Pogledah, a kad tamo – usred zemlje drvo, silno visoko. 11 Drvo poraste veliko i snažno i visoko do neba, tako da se videlo do nakraj zemlje. 12 Lišće mu je bilo lepo, plodovi obilni. Na njemu je bilo hrane za sve. Divlje životinje su pod njim nalazile hlad, ptice se gnezdile u njegovim granama i sva stvorenja se hranila od njega.
13 „Dok sam na svojoj postelji gledao ova viđenja u svojoj glavi, pogledah, a kad tamo – sveti stražar silazi sa neba 14 i silnim glasom viče: ‚Posecite drvo i okrešite mu grane! Počupajte mu lišće i razbacajte plodove! Neka se razbeže životinje ispod njega i ptice sa njegovih grana! 15 Ali njegov panj sa korenjem ostavite u zemlji, u okovima od gvožđa i bronze, u poljskoj travi! Neka ga kvasi rosa sa neba i neka živi među životinjama i biljem. 16 Neka mu se ljudski um promeni i neka mu se dâ životinjski um, sve dok ne prođe sedam vremenâ[a].‘
17 „Ovu odluku objavljuju stražari, ovu presudu iznose sveti, da bi živi znali da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvima i daje ih kome on hoće i nad njima postavlja najneznatijega među ljudima.
18 „To je san koji sam sanjao, ja, car Navuhodonosor. Sada mi ti, Valtasare, kaži šta on znači, jer niko od mudraca u mom carstvu nije umeo da mi ga protumači. Ali ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.”
Danilo tumači carev san o drvetu
19 Danilo, koji se zove i Valtasar, ostade načas silno smeten, uplašen onim o čemu je razmišljao.
A car reče: „Valtasare, neka te ne plaši ovaj san ili njegovo značenje.”
Tada Valtasar odgovori: „Gospodaru, da se bar ovaj san odnosi na tvoje neprijatelje, a njegovo značenje na tvoje dušmane. 20 Drvo koje si video, koje je izraslo veliko i snažno i do neba visoko, tako da se videlo sve do nakraj zemlje, 21 čije je lišće lepo i plodovi obilni, na kome ima hrane za sve i pod kojim borave divlje životinje, a u granama mu se gnezde ptice – 22 to drvo si ti, care! Postao si velik i snažan. Toliko velik si porastao da si dosegao do neba, a tvoja vlast doseže do nakraj zemlje. 23 Ti si, care, video stražara, svetoga, kako silazi sa neba i kaže: ‚Posecite drvo i uništite ga, ali ostavite njegov panj sa korenjem u zemlji, u okovima od gvožđa i bronze, u poljskoj travi. Neka ga kvasi rosa sa neba i neka živi među divljim životinjama dok mu ne prođe sedam vremenâ.‘ 24 Evo značenja, care. Svevišnji je odredio da ovo snađe moga gospodara cara: 25 Oteraće te od ljudi, pa ćeš živeti među divljim životinjama. Kao govedo ćeš jesti travu i kvasiće te rosa sa neba. Proći će sedam vremenâ dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvima i daje ih kome on hoće. 26 A što se tiče zapovesti da se ostavi panj sa korenjem, to znači da će ti carstvo biti vraćeno kada spoznaš da Nebesa vladaju. 27 Zato, care, molim te prihvati moj savet: oslobodi se svojih greha pravednošću, a svoje iskvarenosti milošću prema siromasima, pa će se tvoje blagostanje nastaviti.”
Ispunjenje carevog sna o drvetu
28 I sve se to dogodilo caru Navuhodonosoru.
29 Dvanaest meseci kasnije, dok se šetao po krovu carske palate u Vavilonu, 30 car reče: „Zar nije velik Vavilon, koji sam ja izgradio svojom silnom moći, da mi bude carski dom, na slavu moga veličanstva!”
31 Dok je on još izgovarao ove reči, začu se glas sa neba: „Care Navuhodonosore, čuj ovo: Oduzima ti se carstvo. 32 Bićeš oteran od ljudi i živećeš sa divljim životinjama. Kao govedo ćeš jesti travu. Proći će sedam vremenâ dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad ljudskim carstvima i daje ih kome on hoće.”
33 I smesta se ispuni sve što je rečeno o Navuhodonosoru. Oteraše ga od ljudi i jeo je travu kao govedo. Telo mu je kvasila rosa sa neba dok mu kosa nije porasla kao orlovo perje, a nokti kao ptičje kandže.
34 „Kada je prošlo rečeno vreme, ja, Navuhodonosor, podigoh pogled ka nebu i razum mi se povrati, pa blagoslovih Svevišnjega i dadoh hvalu i čast Onome koji je doveka živ. Njegova vlast je večna vlast i njegovo carstvo kroz sva pokolenja! 35 Svi žitelji zemlje su kao ništa! On čini kako mu drago sa nebeskom vojskom i žiteljima zemlje. Niko ne može da zadrži njegovu ruku ni da mu kaže: ‚Šta to radiš?‘
36 „Čim mi se povratio razum, vratiše mi čast i sjaj na slavu moga carstva. Moji savetnici i plemići me potražiše, i ja se ponovo učvrstih u svome carstvu i postadoh još veći nego pre. 37 Sada ja, Navuhodonosor, hvalim, veličam i slavim Cara neba, jer su sva njegova dela istinita i svi njegovi postupci pravedni, i on može da ponizi ohole.”
