Danilo u lavljoj jami
1 Darije odluči da postavi sto dvadeset satrapa da vladaju nad celim carstvom 2 i tri nadglednika, od kojih je jedan bio Danilo, kojima će satrapi polagati račun, da car ne bi trpeo štetu. 3 A Danilo se svojim izuzetnim sposobnostima toliko isticao među ostalim nadglednicima i satrapima da car naumi da ga postavi nad celim carstvom. 4 Zbog toga nadglednici i satrapi počeše da traže nešto protiv Danila u vezi sa carstvom, ali nisu mogli. Ne nađoše mu nikakvu zamerku, jer je Danilo bio pouzdan, a nimalo pokvaren ili nemaran.
5 Oni rekoše: „Nećemo naći ništa protiv ovog Danila, osim ako ne nađemo nešto u vezi sa zakonom njegovog boga.«
6 Stoga nadglednici i satrapi odoše zajedno pred cara i rekoše: „Care Darije, živ bio doveka! 7 Svi nadgledici carstva, upravitelji, satrapi, savetnici i načelnici složili su se da bi trebalo da car izda ukaz, koji će se strogo primenjivati, da se svako ko se sledećih trideset dana bude molio bilo kom bogu ili čoveku osim tebi, care, baci u lavlju jamu. 8 Zato, care, izdaj i potpiši ovu naredbu, da bude nepromenjiva, u skladu sa zakonima Međana i Persijanaca, koji su nepromenjivi.”
9 I car Darije potpisa naredbu.
10 Kada je saznao da je ova naredba objavljena, Danilo ode kući, u svoju gornju sobu, čiji su prozori gledali prema Jerusalimu. Tri puta svakog dana on se na kolenima molio i zahvaljivao svome Bogu, kao što je činio i do tada. 11 Oni ljudi dođoše zajedno i zatekoše Danila kako se moli Bogu i traži njegovu milost, 12 pa odoše caru i rekoše mu: „Zar ti nisi potpisao naredbu da se svako ko se u sledećih trideset dana bude molio bilo kom bogu ili čoveku osim tebi, care, baci u lavlju jamu?”
Car odgovori: „To je istina. U skladu sa zakonima Međana i Persijanaca, koji su nepromenjivi.”
13 Tada oni rekoše caru: „Danilo, jedan od izgnanika iz Judeje, ne mari ni za tebe, care, ni za naredbu koju si potpisao. I dalje se moli tri puta dnevno.”
14 Kada je car to čuo, veoma se uznemiri i čvrsto odluči da spase Danila, pa se sve do zalaska sunca trudio ne bi li ga kako izbavio. 15 Tada oni ljudi opet zajedno dođoše caru, pa su govorili s njim o carskoj naredbi: „Ti, care, znaš da se po zakonu Međana i Persijanaca nijedna naredba ili ukaz koji car izda ne može menjati.”
16 Tada car izdade nalog, pa Danila dovedoše i baciše u lavlju jamu.
Car reče Danilu: „Neka te spase tvoj Bog, kome neprestano služiš!”
17 Doneše jedan kamen i postaviše ga na otvor jame, a car ga zapečati svojim pečatnim prstenom i pečatnim prstenovima svojih plemića, tako da za Danila nije bilo izlaza. 18 Potom car ode u svoju palatu i provede noć bez jela i društva, a nije mogao ni da zaspi.
19 Car ustade sa prvim zracima zore i požuri do lavlje jame. 20 Kada je došao blizu jame, žalobnim glasom pozva Danila: „Danilo, slugo Boga živoga, da li je tvoj Bog, kome neprestano služiš, mogao da te spase od lavova?”
21 A Danilo odgovori caru: „Živ bio doveka, care! 22 Moj Bog je poslao svoga anđela i zatvorio čeljusti lavovima, da mi ne naude, jer sam nedužan pred njim. A ni pred tobom, care, nisam učinio nikakvo zlo.”
23 Car se silno obradova, pa naredi da Danila izvuku iz jame. A kada su ga izvukli, ne nađoše na njemu nijednu ranu, jer se uzdao u svoga Boga.
24 Tada car naredi da dovedu one ljude koji su optužili Danila i bace ih u jamu, zajedno sa njihovim ženama i decom. Oni samo što dotakoše dno jame, a lavovi ih savladaše i smrviše im sve kosti.
25 Car Darije napisa svim narodima, narodnostima i ljudima svih jezika koji su živeli u celoj zemlji:
„Mir vam u izobilju!
26 „Naređujem da ljudi u svim pokrajinama moga carstva drhte od straha od Danilovog Boga. Jer, on je živi Bog i ostaje doveka. Njegovo carstvo neće propasti, njegovoj vlasti nema kraja. 27 On spasava i izbavlja, čini znamenja i čuda na nebu i na zemlji. On je Danila spasao od lavova.”
28 Tako je Danilo imao uspeha u carstvu Darija Međanina i carstvu Kira Persijanca.
