Danilov san o četiri zveri
1 Prve godine vladavine Valtasara, cara Vavilona, Danilo je sanjao san i viđenja su mu prolazila kroz glavu dok je ležao na svojoj postelji. On odmah sažeto zapisa šta je sanjao.
2 Ovako reče: „Noću, u viđenju, pogledah, a kad tamo – četiri nebeska vetra uzburkaše veliko more! 3 Tada iz mora izađoše četiri velike zveri, svaka drugačija od ostalih. 4 Prva je bila kao lav i imala je orlovska krila. Dok sam je gledao, iščupaše joj se krila i ona bi podignuta sa zemlje tako da je stajala na nogama kao čovek. A dade joj se i ljudski um. 5 Onda videh drugu zver. Bila je kao medved i bila je postavljena na bok, a u čeljustima je, među zubima, imala tri rebra. Njoj rekoše: ‚Ustani i nažderi se mesa.‘
6 „Posle toga pogledah, a kad tamo – još jedna zver! Bila je kao leopard, a na leđima je imala četiri krila, kao ptičja. Imala je četiri glave i bila joj je data vlast.
7 „Posle toga pogledah opet u svom noćnom viđenju, a kad tamo – četvrta zver! Bila je strašna, užasna i veoma moćna i imala je velike gvozdene zube. Proždirala je svoje žrtve, mrveći ih, i gazila nogama sve što bi preostalo. Bila je različita od svih pređašnjih zveri, a imala je deset rogova. 8 Dok sam razmišljao o njenim rogovima, a kad tamo – jedan mali rog izraste među njima, a tri od pređašnjih rogova iščupaše se pred njim. Ovaj rog je imao oči kao ljudske i usta koja su hvalisavo govorila.
9 „Dok sam to gledao, postaviše prestole i Pradavni sede. Odeća mu je bila bela kao sneg, kosa na glavi kao čista vuna. Presto su mu bili plamenovi, a njegovi točkovi raspaljeni oganj. 10 Pred njim je izvirala i tekla ognjena reka. Hiljade hiljada su mu služile, mirijade mirijada[a] stajale su pred njim. Sud poče da zaseda i knjige se otvoriše.
11 „I dalje sam gledao onu zver zbog hvalisavih reči koje je mali rog izgovarao, i dok sam gledao, zver ubiše i njeno telo uništiše i baciše u plamteći oganj. 12 Ostalim zverima oduzeše vlast, ali ih pustiše da žive još neko vreme.
13 „Pogledah opet u svom noćnom viđenju, a kad tamo – jedan kao Sin čovečiji[b] dolazi na nebeskim oblacima! On priđe Pradavnome, pa ga dovedoše pred njega. 14 Njemu bi data vlast, slava i carstvo. Služiće mu svi narodi, narodnosti i jezici. Njegova vlast je večna vlast, a njegovo carstvo neće nikad biti uništeno.”
Tumačenje sna
15 „Ja, Danilo, silno se potresoh u duhu, a viđenja u mojoj glavi uznemiriše me. 16 Priđoh jednome koji je tamo stajao i zamolih ga da mi kaže pravo značenje svega ovog. I on mi reče i obznani šta to znači: 17 ‚One četiri velike zveri četiri su cara koji će se uzdići na zemlji. 18 Ali, sveti Svevišnjega preuzeće carstvo i ono će biti njihovo doveka – zauvek i doveka.‘
19 „Zatim htedoh da saznam istinu o četvrtoj zveri, koja je bila različita od drugih i najužasnija, sa svojim gvozdenim zubima i bronzanim kandžama, koja je proždirala svoje žrtve, mrveći ih, i gazila nogama sve što bi preostalo. 20 Hteo sam da saznam i šta znači onih deset rogova na njenoj glavi i onaj rog koji je izrastao, pred kojim su tri roga pala – rog sa očima i ustima koja su hvalisavo govorila, i koji je izgledao silniji od ostalih rogova. 21 Dok sam gledao, taj rog je ratovao protiv svetih i pobeđivao ih 22 sve dok Pradavni nije došao i presudio u korist svetih Svevišnjega i dok nije došlo vreme da sveti preuzmu carstvo.
23 „On ovako reče: ‚Četvrta zver je četvrto carstvo koje će se pojaviti na zemlji. Ono će biti različito od svih ostalih carstava i proždreće celu zemlju, zgaziti je i smrviti. 24 Njenih deset rogova deset je careva koji će doći iz tog carstva. Posle njih će se pojaviti car koji će biti različit od ovih pre njega i pokoriće tri cara. 25 Govoriće protiv Svevišnjega, tlačiti njegove svete i hteti da promeni utvrđena vremena i zakone. Sveti će biti predati u njegove ruke na jedno vreme, dva vremena i pola vremena. 26 Ali, sud će zasedati i oduzeti mu vlast, uništiti je i zatrti doveka[c]. 27 Tada će carstvo i vlast i slava svih carstava pod nebom biti dati svetima – narodu Svevišnjega. Njegovo carstvo je večno i svi vladari će mu služiti i pokoravati mu se.‘
28 „Ovde je kraj izveštaja. Ja, Danilo, silno se potresoh zbog svojih misli i prebledeh, ali sve to zadržah za sebe.”
