Danilova molitva

¹ „Prve godine vladavine Darija sina Kserksovog, poreklom Međanina, koji je bio vladar Haldejskog carstva, ² ja, Danilo, uvideh iz Pisama, iz reči Jehovine koja je došla proroku Jeremiji, da će Jerusalim ležati opustošen sedamdeset godina. ³ Stoga se obratih Gospodu Bogu molitvama i molbama, posteći u kostreti i pepelu. ⁴ Molio sam se Jehovi, svome Bogu, priznajući:

„‚Gospode, veliki i strašni Bože, koji se držiš svog Saveza ljubavi s onima koji te vole i drže se tvojih zapovesti:

⁵ „‚Grešili smo i ponašali se pokvareno, bili smo opaki, bunili se i okrenuli se od tvojih zapovesti i zakonâ. ⁶ Nismo slušali tvoje sluge, proroke, koji su u tvoje ime govorili našim carevima, poglavarima, praocima i svemu narodu zemlje.

⁷ „‚Tvoja je, Gospode, pravednost, a na nama je danas sramota – na Judejima, Jerusalimljanima i na celom Izraelu, blizu i daleko, u svim zemljama u koje si ih oterao zato što su ti bili neverni.

⁸ „‚Jehova, sramota je na nama i našim carevima, poglavarima i praocima, jer smo zgrešili protiv tebe.

⁹ „‚Gospod, naš Bog, milostiv je i oprašta, iako smo se pobunili protiv njega ¹⁰ i nismo slušali Jehovu, Boga, ni držali se zakonâ koje nam je dao preko svojih slugu proroka. ¹¹ Sav Izrael je prekršio tvoj Zakon i okrenuo se od tebe, ne slušajući te. Zato su se na nas izlila prokletstva i osuda izrečena uz zakletvu, zapisani u zakonu Mojsija, sluge Božijeg, jer smo zgrešili protiv Boga.

¹² „‚On je ispunio ono što je rekao da će učiniti protiv nas i naših vladara navalivši na nas veliku nesreću – pod nebom se nikad nije dogodilo to što se dogodilo u Jerusalimu. ¹³ Baš kao što je zapisano u Mojsijevom zakonu, došla je na nas sva ova nesreća, ali mi nismo potražili naklonost Jehove, našega Boga, okrenuvši se od naših greha i priklonivši se tvojoj istini. ¹⁴ A Jehova je bdeo nad nesrećom i navalio ju je na nas, jer je Jehova, naš Bog, pravedan u svemu što čini – a mi ga nismo slušali.

¹⁵ »‚A sada, Gospode Bože naš, koji si moćnom rukom izveo svoj narod iz Egipta i tako stekao Ime koje traje do dana današnjeg, mi smo zgrešili i bili opaki. ¹⁶ Gospode, po svoj svojoj pravednosti, odvrati svoj gnev i srdžbu od Jerusalima, svoga grada, svoga svetog brda. Naši gresi i zlodela naših praotaca učinili su da Jerusalim i tvoj narod budu ruglo svima koji nas okružuju.

¹⁷ »‚Sada, Gospode, saslušaj molitve svoga sluge i njegove molbe za milost. Svojim licem obasjaj opustošeno svetilište, sebe radi, Gospode. ¹⁸ Saslušaj me, Bože moj, otvori oči i pogledaj našu pustoš i grad koji se zove tvojim Imenom. Ne molimo te zato što smo pravedni, već zbog tvoje velike samilosti.

Sedamdeset sedmica

²⁰ „Dok sam još ovo govorio, moleći se i priznajući svoje grehe i grehe svoga naroda, Izraela, iznoseći svoju molbu za milost Jehovi, svome Bogu, za njegovo sveto brdo, ²¹ dok sam, dakle, još govorio moleći se, Gabri-EL, čovek koga sam bio video u onom prvom viđenju, dolete do mene u brzom letu i dotače me u vreme večernje žrtve.

²² „On me pouči, rekavši: ‚Danilo, došao sam da ti dam razboritosti i umnosti. ²³ Čim si počeo da se moliš, stigao je odgovor, i ja sam došao da ti ga objavim, jer si Božiji miljenik. Stoga razmisli o poruci i shvati viđenje:

²⁴ „‚Sedamdeset sedmica određeno je tvome narodu i tvome svetom gradu da se okonča prestup, da se dokrajči greh, da se izvrši pomirenje za zlodela, da se uvede večna pravednost, da se zapečate viđenja i proroci i da se pomaže Sveti nad svetima^[a].

²⁵ „‚Znaj i razumej: od kada bude izdata zapovest da se obnovi i izgradi Jerusalim do Pomazanika, Vladara, proći će sedam sedmica i šezdeset dve sedmice. Biće ponovo izgrađen sa trgom i opkopom, ali u vreme nevolje. ²⁶ A posle šezdeset dve sedmice, Pomazanik će biti pogubljen i neće imati ništa. Narod vladara koji će doći uništiće grad i svetilište. Kraj će doći kao potop: do kraja rata određeno je pustošenje. ²⁷ On će sklopiti savez sa mnogima za jednu sedmicu, a polovinom te sedmice okončaće žrtve i prinose. Na vrhu Hrama biće grozota pustošenja dok se kraj koji je određen ne obori na pustošnika.‘”