Pavle plovi u Rim
1 Kada je odlučeno da otplovimo u Italiju, Pavla i neke druge zatvorenike predadoše kapetanu Carske čete koji se zvao Julije. 2 Ukrcasmo se na jednu adramitsku lađu koja je išla do mestâ u azijskom primorju i otplovismo. A s nama je bio i Aristarh, Makedonac iz Soluna. 3 Sutradan pristadosmo u Sidonu, a Julije, koji je čovečno postupao s Pavlom, dopusti mu da ode do svojih prijatelja, da se ovi pobrinu za njegove potrebe.
4 Kada smo se odvezli odande, zaplovismo u zavetrini Kipra, jer smo imali protivan vetar. 5 Preplovismo more duž obala Kilikije i Pamfilije i stigosmo u Miru Likijsku. 6 Tamo kapetan nađe jednu aleksandrijsku lađu koja je išla za Italiju, pa nas ukrca na nju.
7 Nekoliko dana smo plovili sporo i jedva se primakosmo Knidu. Pošto nam vetar nije dopuštao da pristanemo, kod Salmone uđosmo u zavetrinu Krita, 8 pa, ploveći duž njega, na jedvite jade stigosmo do mesta zvanog Dobra Pristaništa, blizu kojeg je bio grad Laseja.
9 Mnogo vremena je bilo izgubljeno i plovidba je već postala pogibeljna, jer je i Post bio prošao, pa Pavle poče da ih opominje.
10 „Ljudi”, reče im, „vidim da će naše putovanje biti veoma tegobno i da će doneti veliku štetu ne samo teretu i lađi već i našim životima.”
11 Ali kapetan je više verovao kormilaru i vlasniku lađe nego Pavlovim rečima. 12 Pošto luka nije bila pogodna za zimovanje, većina odluči da se otplovi odande i da se, bude li moguće, stigne do Feniksa, kritske luke koja gleda na jugozapad i severozapad.
Oluja
13 Kada je zaduvao slab južni vetar, pomisliše da će ostvariti svoj naum, pa digoše sidro i zaploviše duž obale Krita. 14 Ali nedugo zatim sa ostrva zaduva olujni vetar zvani severoistočnjak, 15 zahvati lađu, koja nije mogla da mu se odupre, pa pustismo da nas nosi. 16 Dok smo plovili u zavetrini ostrvca koje se zove Klauda, teškom mukom dohvatismo čamac. 17 Digoše ga na palubu, pa užadima opasaše lađu. Plašeći se da se ne nasuču u Sirti, spustiše glavno sidro, i tako ih je dalje nosilo.
18 Pošto nas je oluja žestoko zahvatila, sutradan počeše da izbacuju tovar, 19 a trećeg dana izbaciše brodsku opremu. 20 Pošto se ni sunce ni zvezde ne pokazaše nekoliko dana, a oluja nije popuštala, nestade svake nade da ćemo se spasti. 21 A već dugo se nije ni jelo.
Tada Pavle stade pred njih i reče: „Ljudi, trebalo je poslušati mene i ne isplovljavati sa Krita. Tada biste izbegli ovu nevolju i štetu. 22 Ali i sad vam savetujem da se razvedrite, jer nijedan od vas neće izgubiti svoj život, samo će lađa biti izgubljena. 23 Noćas, naime, stade pred mene anđeo Boga kome pripadam i kome služim 24 i reče: ‚Ne boj se, Pavle. Ti treba da staneš pred cara. I, evo, Bog ti je poklonio sve ove koji s tobom plove.‘ 25 Zato, razvedrite se, ljudi, jer verujem Bogu da će biti baš tako kako mi je rečeno. 26 Samo, treba da se nasučemo na jedno ostrvo.”
Brodolom
27 Četrnaeste noći otkako nas je nosilo po Adriji[a], mornari naslutiše da je kopno blizu, 28 pa baciše visak i izmeriše dvadeset hvati[b] dubine. Malo kasnije ponovo baciše visak i izmeriše petnaest hvati[c]. 29 Plašeći se da ne naletimo na grebene, spustiše četiri sidra sa krme, jedva čekajući da svane.
30 Kada su, s namerom da pobegnu, mornari spustili čamac u more, pretvarajući se da žele da spuste neka sidra s pramca, 31 Pavle reče kapetanu i vojnicima: „Ako ovi ljudi ne ostanu na brodu, vi se nećete spasti.”
32 Tada vojnici presekoše užad čamca i pustiše ga da padne.
33 Pred svanuće, Pavle poče sve da ih nagovara da nešto pojedu govoreći: „Danas je četrnaesti dan kako čekate u neizvesnosti, bez jela, ništa ne okusivši. 34 Sada vas molim da jedete, jer je to za vaše spasenje. A nijednom od vas neće pasti ni dlaka s glave.”
35 I to rekavši, uze hleb i pred svima zahvali Bogu, pa ga izlomi i poče da jede. 36 Svi se razvedriše, pa se i sami prihvatiše jela. 37 A na lađi je bilo ukupno dve stotine sedamdeset šest ljudi. 38 Pošto su se najeli, počeše da rasterećuju lađu bacajući žito u more.
39 Kada je svanulo, ne prepoznaše kopno, ali ugledaše jednu uvalu sa peščanom obalom, pa odlučiše, bude li moguće, da na nju navezu lađu. 40 Odvezaše sidra i pustiše ih u more, a istovremeno olabaviše užad na krmama. Onda prednje jedro razapeše prema vetru i zaploviše ka obali, 41 ali lađa nalete na greben i nasuka se. Pramac se zaglavi i ostade nepokretan, a krma se lomila pod silinom talasa.
42 Tada vojnici htedoše da pobiju zatvorenike, da neki ne bi otplivao i pobegao. 43 Ali kapetan je hteo da spase Pavla, pa osujeti njihov naum. On naredi da oni koji znaju da plivaju prvi skoče u more i izađu na obalu, 44 a ostali na daskama ili olupinama lađe. Tako svi bezbedno stigoše na kopno.
