Petar i Jovan pred Sinedrionom
1 Dok su oni još govorili narodu, priđoše im sveštenici, zapovednik hramske straže i sadukeji. 2 Bili su ozlojeđeni što oni uče narod i što u Ješuu objavljuju vaskrsenje iz mrtvih, 3 pa ih uhvatiše i staviše u tamnicu do sledećeg dana, jer je već bilo veče. 4 Ali mnogi od onih koji su čuli Reč poverovaše, pa se broj muškaraca poveća na oko pet hiljada.
5 Sutradan se u Jerusalimu sastadoše poglavari, starešine i učitelji zakona, 6 prvosveštenik Ana, Kajafa, Jovan, Aleksandar i ostali iz prvosvešteničke porodice. 7 Oni izvedoše apostole pred sebe, pa počeše da ih ispituju: „Kojom silom ili kojim imenom ste ovo učinili?”
8 Tada im Petar, ispunjen Svetim Duhom, reče: „Poglavari i starešine naroda! 9 Ako smo danas pozvani na odgovornost zbog dobrog dela učinjenog bolesnom čoveku, čime je on izlečen, 10 onda znajte svi vi i ceo izraelski narod: ovaj stoji pred vama zdrav zahvaljujući imenu Ješue Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, a koga je Bog podigao iz mrtvih. 11 On je
„‚kamen koji ste vi graditelji odbacili,
koji postade kamen ugaoni.‘(A)
12 I nema spasenja ni u kom drugom, jer ljudima nije dato nijedno drugo ime pod nebom kojim treba da se spasemo.”
13 Kada su videli Petrovu i Jovanovu smelost i kada su shvatili da su to neobrazovani i obični ljudi, začudiše se. Znali su da su oni bili s Ješuom, 14 ali kako su videli izlečenog čoveka gde stoji s njima, nisu mogli ništa da im prigovore. 15 Zato im narediše da izađu iz Sinedriona, pa počeše među sobom da se dogovaraju, 16 govoreći: „Šta da radimo s ovim ljudima? Jer, svi koji žive u Jerusalimu znaju da su oni učinili očigledno znamenje, i mi ga ne možemo poreći. 17 Ali, da se ovo dalje ne razglasi u narodu, zapretimo im da više nikom ne govore u to ime.”
18 Onda ih pozvaše, pa im narediše da više ništa ne govore ili uče u Ješuino ime.
19 Ali Petar i Jovan im odgovoriše: „Sami prosudite da li je pred Bogom pravo da slušamo vas pre nego Boga? 20 Mi ne možemo da ne govorimo o onom što smo videli i čuli.”
21 A oni im još jednom zapretiše, pa ih oslobodiše. Nisu mogli da odluče kako da ih kazne pošto je sav narod slavio Boga zbog onog što se dogodilo. 22 Jer, čovek koji je bio čudesno izlečen imao je više od četrdeset godina.
23 Oslobođeni, Petar i Jovan odoše svojima i izvestiše ih o svemu što su im rekli prvosveštenici i starešine. 24 Kada su ovi to čuli, jednodušno zazvaše Boga i rekoše: „Gospodaru, ti koji si stvorio nebo, zemlju i more, i sve što je u njima, 25 rekao si Svetim Duhom kroz usta svoga sluge Davida, našeg oca:
‚Zašto se neznabošci bune,
a narodi uzalud zavere kuju?
26 ‚Ustaju carevi zemaljski
i kneževi se udružuju protiv Gospoda
i protiv Pomazanika njegovog.‘(B)
27 Zaista, Irod i Pontije Pilat su se u ovom gradu udružili s neznabošcima i s narodom[a] Izraelovim protiv tvoga svetog sluge Ješue, koga si pomazao, 28 da učine onako kako su tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredile da se dogodi. 29 Sada, Gospode, pogledaj njihove pretnje i daj nama, tvojim slugama, da tvoju Reč govorimo sa svom smelošću. 30 Pruži svoju ruku, da imenom tvoga svetog sluge Ješue bude izlečenja, znamenja i čuda.”
31 Kada su završili molitvu, zatrese se mesto na kojem su se okupili i svi se ispuniše Svetim Duhom, pa počeše smelo da govore Božiju reč.
Život vernika
32 Svi koji su poverovali bili su jedno srcem i dušom. Niko nije govorio da je nešto od njegove imovine samo njegovo, nego im je sve bilo zajedničko. 33 Apostoli su sa velikom silom svedočili o vaskrsenju Gospoda Ješue i velika milost bila je na svima njima. 34 Niko od njih nije oskudevao, jer svi koji su posedovali zemlju ili kuće, prodavali su ih i donosili novac od prodaje, 35 pa ga stavljali apostolima pred noge. Od toga se onda svakom davalo koliko mu je trebalo. 36 I Josif, Levit, rodom Kipranin, koga su apostoli prozvali Varnava – što znači „sin utehe” – 37 prodade njivu koju je imao, a novac donese i stavi ga apostolima pred noge.
