Ezekija, car Jude
(Druga Letopisa 29:1-2; 31:1)
1 Treće godine vladavine izraelskog cara Osije sina Elinog, Ezekija sin Ahazov poče da vlada u Judi. 2 Imao je dvadeset pet godina, a u Jerusalimu je vladao dvadeset devet godina. Majka mu se zvala Avi kći Zaharijina. 3 Činio je ono što je ispravno u Jehovinim očima, kao što je činio i njegov praotac David. 4 Uklonio je uzvišice, porazbijao svete stubove i posekao Ašerine motke. A razbio je i bronzanu zmiju, zvanu Nehuštan, koju je napravio Mojsije, jer su joj sve do tada Izraelci palili kâd.
5 Ezekija je verovao Jehovi, Bogu Izraelovom. Ni pre ni posle njega nije među judejskim carevima bilo nijednoga kao on. 6 Čvrsto se držao Jehove i nije prestajao da ide za njim – držao se zapovesti koje je Jehova dao Mojsiju. 7 Jehova je bio s njim, pa je bio uspešan u svemu što je preduzimao. Pobunio se protiv asirskog cara i nije mu služio. 8 Porazio je Filistejce u svim gradovima od najmanjeg do najvećeg[a], sve do Gaze i njenog područja.
9 Četvrte godine vladavine cara Ezekije, a sedme godine vladavine izraelskog cara Osije sina Elinog, asirski car Salmanasar krenu na Samariju i opsede je, 10 a posle tri godine je i osvoji. Tako je Samarija osvojena šeste godine Ezekijine vladavine, a devete godine vladavine izraelskog cara Osije. 11 Asirski car odvede Izraelce u Asiriju i naseli ih u Halahu, u Gozanu na reci Havor i u međanskim gradovima. 12 Ovo se desilo zato što se nisu pokoravali Jehovi, svome Bogu, nego su prekršili njegov Savez – sve što je zapovedio Mojsije, sluga Jehovin. Niti su slušali njegove zapovesti, niti su ih izvršavali.
Asirci prete Jerusalimu
(Druga Letopisa 32:1-19; Isaija 36:1-22)
13 Četrnaeste godine vladavine cara Ezekije, Sanherib, car Asirije, napade sve utvrđene judejske gradove i osvoji ih.
14 Tada judejski car Ezekija posla ovu poruku asirskom caru u Lahiš: „Pogrešio sam. Prestani da me napadaš, i platiću ti koliko god zatražiš.”
Asirski car zatraži tri stotine talanata[b] srebra i trideset talanata[c] zlata, 15 pa mu Ezekija dade sve srebro koje se nalazilo u Domu Jehovinom i u riznicama carske palate. 16 U isto vreme Ezekija sastruga i zlato kojim je bio obložio vrata i dovratke Hrama Jehovinog, pa i njega dade asirskom caru.
17 Asirski car posla iz Lahiša caru Ezekiji u Jerusalim svog vrhovnog zapovednika vojske, glavnog evnuha i glavnog savetnika sa velikom vojskom. Oni dođoše do Jerusalima i zaustaviše se kod vodovoda na Gornjem jezercetu, na putu za Peračevo polje, 18 pa pozvaše cara. Pred njih izađoše upravitelj palate Eljakim sin Hilkijin, glavni pisar Ševna i beležnik Joah sin Asafov.
19 Glavni savetnik im reče: „Recite Ezekiji: ‚Ovako kaže veliki car, car Asirije: „‚Na čemu se zasniva tvoja samouverenost? 20 Zar prazne reči mogu da zamene vojnu veštinu i snagu? Na koga li se to oslanjaš kad se buniš protiv mene? 21 Zar na Egipat, taj napukli štap od trske, koji čoveku probode ruku i rani ga ako se na njega osloni? Takav je faraon, car Egipta, svakome ko se osloni na njega. 22 A ako mi kažeš: „Oslanjamo se na Jehovu, našega Boga” – zar nije on onaj bog čije je uzvišice i žrtvenike Ezekija uklonio, govoreći narodu Jude i Jerusalima: „Klanjajte se samo pred ovim žrtvenikom u Jerusalimu”?‘
23 „Sada se nagodi s mojim gospodarom, carem Asirije, i daću ti dve hiljade konja ako uspeš da nađeš jahače za njih. 24 Pa ti ne možeš da se odbraniš ni od jednog jedinog od najnižih zapovednika moga gospodara, čak ako se i oslanjaš na to da će ti Egipat dati kola i konjanike. 25 Osim toga, nisam došao da napadnem i uništim ovo mesto bez Jehovine zapovesti. Sâm Jehova mi je rekao da krenem na ovu zemlju i uništim je.”
26 Tada Eljakim sin Hilkijin, Ševna i Joah rekoše glavnom savetniku: „Molimo te, govori s nama, tvojim slugama, na aramejskom, jer mi ga razumemo, a nemoj na hebrejskom, pošto nas čuje narod na zidinama.”
27 Ali glavni savetnik im odgovori: „Moj gospodar me nije poslao da ovo kažem samo vašem gospodaru i vama, nego i ovom narodu koji sedi na zidinama. Jer, oni će jesti svoj izmet i piti svoju mokraću, a tako i vi.”
28 Potom glavni savetnik ustade i povika na hebrejskom: „Čujte poruku velikoga cara, cara Asirije!
29 „Ovako kaže car: ‚Ne dajte Ezekiji da vas zavara, jer on ne može da vas izbavi iz mojih ruku. 30 Ne dajte Ezekiji da vas nagovori da se uzdate u Jehovu kada bude rekao: „Jehova će nas sigurno izbaviti. Ovaj grad neće pasti u ruke asirskom caru.” 31 Ne slušajte Ezekiju.‘
„Ovako kaže car Asirije: ‚Sklopite mir sa mnom i izađite k meni. Tako će svaki od vas jesti sa svoje loze i svoje smokve i piti vodu iz svoje čatrnje, 32 dok ja ne dođem i odvedem vas u zemlju kao što je vaša, zemlju žita i mladog vina, zemlju hleba i vinogradâ, zemlju maslina i meda. Tada ćete živeti, a ne ginuti. Ne slušajte Ezekiju, jer vas on zavarava kada kaže: „Jehova će nas izbaviti.” 33 Zar je bog bilo kog naroda ikada izbavio svoju zemlju iz ruku asirskog cara? 34 Gde su bogovi Hamata i Arpada? Gde su bogovi Sefarvajima, Hene i Ive? Da li su bogovi izbavili Samariju iz mojih ruku? 35 Koji je od bogova tih zemalja izbavio svoju zemlju iz mojih ruku? Kako će onda Jehova da izbavi Jerusalim iz mojih ruku?‘”
36 Ali narod je ćutao i ništa mu nije odgovorio, jer je car zapovedio: „Ne odgovarajte mu.”
37 Tada upravitelj palate Eljakim sin Hilkijin, glavni pisar Ševna i beležnik Joah sin Asafov odoše Ezekiji razderane odeće i preneše mu šta je glavni savetnik rekao.
