Ilijino vaznesenje

¹ Pre nego što je Jehova uzeo Iliju na nebo u vihoru, Ilija i Jelisije išli su iz Gilgala.

² Ilija reče Jelisiju: „Ostani ovde. Jehova me šalje u Betel.”

Ali Jelisije reče: „Živoga mi Jehove i živoga mi tebe, neću te ostaviti.”

I odoše dole do Betela.

³ Družina prorokâ iz Betela dođe Jelisiju i upita ga: „Da li znaš da će ti danas Jehova uzeti gospodara?”

„Da, znam”, odvrati Jelisije, „ali ne pričajte o tome.”

⁴ Tada mu Ilija reče: „Ostani ovde, Jelisije. Jehova me šalje u Jerihon.”

A ovaj odgovori: „Živoga mi Jehove i živoga mi tebe, neću te ostaviti.”

I odoše u Jerihon.

⁵ Družina prorokâ iz Jerihona dođe Jelisiju i upita ga: „Da li znaš da će ti danas Jehova uzeti gospodara?”

„Da, znam”, odvrati on, „ali ne pričajte o tome.”

⁶ Tada mu Ilija reče: „Ostani ovde. Jehova me šalje na reku Jordan.”

A ovaj odgovori: „Živoga mi Jehove i živoga mi tebe, neću te ostaviti.”

I obojica pođoše dalje.

⁷ Pedesetorica iz družine prorokâ dođoše i stadoše podalje, preko puta mesta na kome su se Ilija i Jelisije zaustavili na Jordanu. ⁸ Ilija uze svoj ogrtač, smota ga i udari njime po vodi, i voda se razdvoji nalevo i nadesno, pa njih dvojica pređoše po suvom.

⁹ Kada su prešli, Ilija reče Jelisiju: „Kaži mi šta da učinim za tebe pre nego što od tebe budem uzet.”

„Da na meni bude dvostruka mera tvoga duha”, odgovori Jelisije.

¹⁰ „Mnogo tražiš”, reče Ilija. „Ali, ako me budeš video kada budem uzet od tebe, biće ti, a ako me ne budeš video, neće.”

¹¹ I dok su njih dvojica tako išli i razgovarali, odjednom se pojaviše ognjena kola i konji i razdvojiše ih, i Ilija se u vihoru podiže na nebo.

¹² Jelisije to vide, pa povika: „Oče moj! Oče moj! Kola i konjanici Izraelovi!”

I Jelisije ga više ne vide. Onda zgrabi i razdre svoju odeću nadvoje.

¹³ Potom podiže ogrtač koji je pao Iliji, vrati se i stade na obalu Jordana, ¹⁴ pa Ilijinim ogrtačem udari po vodi.

„Gde je sada Jehova, Bog Ilijin?” upita.

I kada je udario po vodi, ona se razdvoji nalevo i nadesno, pa on pređe.

¹⁵ A družina prorokâ iz Jerihona, koja je to gledala, reče: „Ilijin duh počiva na Jelisiju.”

I krenuše mu u susret, pa mu se ničice pokloniše.

¹⁶ „Slušaj”, rekoše. „Mi, tvoje sluge, imamo pedeset sposobnih ljudi. Neka idu i potraže tvoga gospodara. Možda ga je Božiji Duh podigao i spustio na neku planinu ili u neku dolinu.”

„Ne šaljite ih”, odvrati on, ¹⁷ ali oni su uporno navaljivali sve dok njega nije bilo sramota da ih dalje odbija.

Stoga reče: „Pošaljite ih.”

I oni poslaše pedeset ljudi, koji su tri dana tragali za Ilijom, ali ga ne nađoše.

¹⁸ Kada su se vratili Jelisiju, koji je ostao u Jerihonu, on im reče: „Zar vam nisam rekao da ne idete?”

Jelisijeva prva čuda

¹⁹ Meštani rekoše Jelisiju: „Eto, gospodaru, ovaj grad je, kao što vidiš, na lepom mestu, ali voda je loša, a zemlja neplodna.”

²⁰ A on reče: „Donesite mi novu činiju i u nju stavite soli.”

I oni mu je doneše.

²¹ On ode do izvora i baci u njega onu so, govoreći: „Ovako kaže Jehova: ‚Činim ovu vodu zdravom. Nikada više neće izazivati smrt ni neplodnost.‘”

²² I voda ostade zdrava do dana današnjeg, baš kao što je Jelisije i rekao.

²³ Odande Jelisije ode gore u Betel.

A dok se uspinjao putem, neki dečaci izađoše iz grada, pa su mu se rugali vičući: „Odlazi, ćelavi! Odlazi, ćelavi!”

²⁴ On se okrete, pogleda ih, pa na njih prizva prokletstvo u Jehovino ime. Tada iz šume izađoše dve medvedice i rastrgoše četrdeset dva dečaka. ²⁵ A Jelisije produži na goru Karmel, pa se odande vrati u Samariju.