Josijin obračun sa idolopoklonstvom
(Druga Letopisa 34:3-7, 29-33; 35:1-19)
1 Tada car sazva sve starešine Jude i Jerusalima, 2 pa ode u Dom Jehovin sa Judejima, žiteljima Jerusalima, sveštenicima i prorocima – sa svim narodom, od najmanjeg do najvećeg – i pročita im sve što piše u Knjizi saveza, koju su našli u Domu Jehovinom. 3 Potom car stade pored stuba i obnovi savez pred Jehovom – da će ići za Jehovom i držati se njegovih zapovesti, propisâ i uredbi svim svojim srcem i svom svojom dušom, potvrđujući tako reči saveza zapisane u onoj knjizi. Zatim i sav narod potvrdi svoju vernost savezu.
4 Car zapovedi prvosvešteniku Hilkiji, nižim sveštenicima i čuvarima kapija da iz Hrama Jehovinog uklone sve predmete napravljene za Vaala i Ašeru i za sve zvezde, pa ih spali van Jerusalima, na kidronskim poljima, a pepeo odnese u Betel. 5 Ukloni i sve neznabožačke sveštenike koje su postavljali judejski carevi da pale kâd na uzvišicama judejskih gradova i u okolini Jerusalima – one koji su palili kâd Vaalu, suncu i mesecu, sazvežđima i svim zvezdama. 6 Ašerinu motku iz Doma Jehovinog odnese van Jerusalima, u dolinu Kidron, i tamo je spali, pa je smrvi u prah, koji razveja po grobovima običnog naroda. 7 A poruši i stanove hramskih bludnika, koji su bili u Domu Jehovinom i u kojima su žene tkale za Ašeru.
8 Josija dovede sve sveštenike iz judejskih gradova i obesveti uzvišice od Geve do Beer-Ševe, gde su ovi palili kâd. Poruši i svetilišta na kapijama – kod ulaza kapije Isusa, zapovednika grada, koja se nalazi levo od Gradske kapije. 9 Iako sveštenici uzvišica nisu služili kod Jehovinog žrtvenika u Jerusalimu, jeli su beskvasni hleb sa ostalim sveštenicima.
10 Josija obesveti Tofet, u dolini Ben Hinom, da niko ne bi mogao sina ili kćer da prinese kao žrtvu paljenicu Molohu. 11 Sa ulaza u Dom Jehovin, u dvorištu blizu sobe službenika koji se zvao Natan-Meleh, ukloni konje koje su judejski carevi posvetili suncu, a potom spali i kola posvećena suncu.
12 Razori žrtvenike koje su judejski carevi podigli na krovu Ahazove sobe na spratu i žrtvenike koje je sagradio Manasija u oba dvorišta Doma Jehovinog, ukloni ih odatle, razbi u paramparčad i baci u dolinu Kidron. 13 Car obesveti i uzvišice istočno od Jerusalima, na južnoj strani Brda iskvarenosti, one koje je izraelski car Solomon podigao odvratnoj sidonskoj boginji Astarti, odvratnom moavskom bogu Kemošu i gnusnom amonskom bogu Molohu. 14 Josija porazbija svete stubove i poseče Ašerine motke i ta mesta pokri ljudskim kostima.
15 On razori i žrtvenik u Betelu, na uzvišici koju je načinio Jarovam sin Nevatov, koji je navodio Izraelce na greh. Uzvišicu spali i smrvi je u prah, a spali i Ašerinu motku. 16 Potom pogleda unaokolo, pa kad vide grobnice na padini brda, naredi da se izvade kosti iz njih, pa ih spali na žrtveniku da bi ga obesvetio, kao što je Jehova objavio preko Božijeg čoveka dok je Jarovam stajao kraj žrtvenika na jednoj svetkovini.
Car se okrenu i ugleda grob Božijeg čoveka koji je to prorekao, 17 pa upita: „Kakav je ono spomenik?”
Meštani mu odgovoriše: „To je grob Božijeg čoveka koji je došao iz Jude i objavio baš ovo što si ti učinio sa žrtvenikom u Betelu.”[a]
18 „NJega ostavite. Neka niko ne dira njegove kosti”, reče car.
Tako ostaviše njegove kosti na miru, a i kosti proroka koji je došao iz Samarije.
19 Kao što je učinio u Betelu, Josija ukloni i obesveti sva svetilišta na uzvišicama koja su izraelski carevi podigli u samarijskim gradovima i koja su izazivala Jehovu na gnev. 20 On pobi sve sveštenike tih uzvišica na žrtvenicima i spali ljudske kosti na njima, pa se vrati u Jerusalim.
21 Car zapovedi celom narodu: „Proslavite Pashu Jehove, svoga Boga, kao što je zapisano u ovoj Knjizi saveza.”
22 Takva Pasha se nije slavila još od vremena sudija koje su predvodile Izrael, pa sve vreme vladavine izraelskih i judejskih careva 23 do osamnaeste godine vladavine cara Josije, kada je takva Pasha proslavljena u Jerusalimu.
24 Josija ukloni i sve medijume i prizivače duhova, kućne bogove, idole i sve druge gnusobe koje su se mogle videti u Judi i Jerusalimu, da bi ispunio sve što traži zakon zapisan u knjizi koju je sveštenik Hilkija našao u Domu Jehovinom.
25 Ni pre ni posle Josije nije bilo cara koji se kao on okrenuo Jehovi svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom svojom snagom, u skladu sa celim Mojsijevim zakonom.
26 Ali Jehova ne odstupi od žestine svog ljutog gneva, kojim je planuo na Judu zbog svega što je Manasija učinio da ga izazove na gnev.
27 Stoga Jehova reče: „Ukloniću i Judu ispred sebe kao što sam uklonio Izrael, i odbaciću Jerusalim, grad koji sam izabrao, i ovaj Hram, za koji sam rekao: ‚Tamo će biti moje Ime.‘”
Kraj Josijine vladavine
(Druga Letopisa 35:20-27)
28 Ostali događaji Josijine vladavine, i sve što je učinio, zapisani su u Knjizi letopisa careva Jude.
29 Dok je Josija bio car, faraon Neho, car Egipta, krenu ka reci Eufrat da pomogne asirskom caru. Car Josija izađe da ga napadne, ali ga Neho ubi u Megidu, pri prvom susretu. 30 Josijini službenici na kolima preneše njegovo telo iz Megida u Jerusalim i sahraniše ga u njegovoj grobnici. Narod zemlje uze Jehoahaza sina Josijinog, pa ga pomaza i postavi za cara mesto njegovog oca.
Jehoahaz, car Jude
(2. Let 36,2-4)
31 Jehoahaz je imao dvadeset tri godine kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao tri meseca. Majka mu se zvala Hamutal kći Jeremijina, a bila je iz Livne. 32 Činio je ono što je zlo u Jehovinim očima, kao što su činili i njegovi praoci. 33 Faraon Neho baci ga u okove u Rivli, u zemlji Hamat, da ne bi mogao da vlada u Jerusalimu, i nametnu Judi danak od sto talanata srebra i jednog talanta zlata[b]. 34 Faraon Neho postavi Eljakima sina Josijinog za cara mesto njegovog oca i promeni mu ime u Jehojakim, a Jehoahaza uze i odvede u Egipat, gde ovaj umre. 35 Jehojakim je plaćao faraonu Nehu srebrom i zlatom koje je ovaj tražio, a da bi to mogao, uveo je porez u zemlji. Od naroda je uzimao srebro i zlato prema proceni imovinskog stanja, da bi mogao da plati faraonu Nehu.
Jehojakim, car Jude
(Druga Letopisa 36:5-8)
36 Jehojakim je imao dvadeset pet godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao jedanaest godina. Majka mu se zvala Zevida kći Pedajina, a bila je iz Rume. 37 Činio je ono što je zlo u Jehovinim očima, kao i njegovi praoci.
