Rat između Izraela i Moava
1 Joram sin Ahavov postade car Izraela u Samariji osamnaeste godine vladavine Josafata, cara Jude, a vladao je dvanaest godina. 2 Činio je ono što je zlo u Jehovinim očima, ali ne kao njegov otac i majka, jer je uklonio Vaalov sveti stub koji je napravio njegov otac. 3 Ali uporno je činio grehe Jarovama sina Nevatovog, na koje je ovaj navodio Izrael, i nije od njih odstupao.
4 A Meša, car Moava, držao je ovce i morao je da snabdeva izraelskog cara sa sto hiljada jagnjadi i vunom od sto hiljada ovnova. 5 Ali, kada je Ahav umro, moavski car se pobuni protiv izraelskog cara.
6 Tada car Joram izađe iz Samarije i okupi sav Izrael, 7 a posla i ovu poruku Josafatu, caru Jude: „Moavski car se pobunio protiv mene. Hoćeš li sa mnom u rat protiv Moava?”
„Hoću”, odgovori ovaj. „Ja, moja vojska i konji stojimo ti na raspolaganju”, 8 pa upita: „Kojim putem ćemo napasti?”
A Joram odgovori: „Kroz Edomsku pustinju.”
9 Tako izraelski car krenu s judejskim carem i edomskim carem. Posle sedam dana hoda obilaznim putem, vojska više nije imala vode ni za sebe ni za stoku koja je bila s njima.
10 „Avaj!” povika izraelski car. „Zar je Jehova pozvao nas trojicu careva samo da nas preda u ruke Moavcima?”
11 A Josafat upita: „Zar ovde nema neki Jehovin prorok, da preko njega upitamo Jehovu?”
Jedan zapovednik izraelskog cara odgovori: „Ovde je Jelisije sin Šafatov. On je bio Ilijin pomoćnik[a].”
12 Josafat reče: „Reč Jehovina je s njim.”
I izraelski car, Josafat i edomski car odoše k njemu.
13 Jelisije reče izraelskom caru: „Šta hoćeš od mene? Idi prorocima svoga oca i prorocima svoje majke.”
„Ne”, odgovori izraelski car, „jer je baš Jehova pozvao nas trojicu careva da nas preda u ruke Moavcima.”
14 A Jelisije reče: „Živoga mi Jehove nad vojskama, kome služim, da ne poštujem Josafata, cara Jude, tebe ne bih ni pogledao ni primetio. 15 Nego, sada mi dovedite svirača.”
I dok je svirač svirao, ruka Jehovina siđe na Jelisija 16 i on reče: „Ovako kaže Jehova: ‚Iskopajte u ovoj dolini mnogo jaraka.‘ 17 Jer, ovako kaže Jehova: ‚Nećete videti ni vetar ni kišu, a ipak će se ova dolina ispuniti vodom, pa ćete piti i vi i vaša goveda i druge životinje.‘ 18 Ali to je lako za Jehovu. On će vam i Moav predati u ruke. 19 Zauzećete svaki utvrđeni grad i svako važnije mesto. Iseći ćete svako dobro drvo, zatrpati sve izvore i uništiti svaku dobru njivu zasuvši je kamenjem.”
20 Sutradan ujutro, u vreme kada se prinosi žrtva, poteče voda iz pravca Edoma i preplavi zemlju.
21 Kada su Moavci čuli da su carevi došli da ih napadnu, svaki čovek, od najmlađeg do najstarijeg, koji je mogao da nosi oružje, bi pozvan i postavljen na granicu. 22 Kada su ustali rano ujutro, sunce je obasjavalo vodu, pa im je sa druge strane voda izgledala kao krv.
23 „To je krv!” rekoše. „Mora da su se carevi potukli među sobom i poklali se. Zato sada na plen, Moavci!”
24 Ali, kada su Moavci došli do izraelskog tabora, Izraelci se digoše, pa su ih udarali dok ovi ne pobegoše. Izraelci pojuriše za njima i pobiše ih. 25 Razoriše gradove, a svaki čovek baci po kamen na svaku dobru njivu dok je ne zasuše. Zatrpaše sve izvore i posekoše svako dobro drvo. Ostade još samo Kir Hareset, koji opkoliše ljudi naoružani praćkama, pa i njega napadoše.
26 Kada je moavski car video da gubi bitku, uze sa sobom sedam stotina ljudi naoružanih mačevima da se probiju do edomskog cara, ali im ne pođe za rukom. 27 Tada on uze svog sina prvenca, koji je trebalo da ga nasledi na mestu cara, i prinese ga na žrtvu na gradskom zidu. Izraelci se užasnuše[b], pa se povukoše i vratiše u svoju zemlju.
