Jelisije čudesno izvlači sekiru iz vode

¹ Družina prorokâ reče Jelisiju: „Slušaj, mesto na kom se sastajemo s tobom suviše je malo za nas. ² Hajde da odemo do reke Jordan, gde svaki od nas može da uzme po brvno, pa da tamo sebi sagradimo boravište.”

A on reče: „Idite.”

³ Jedan od njih reče: „Hoćeš li, molim te, i ti da pođeš s nama, tvojim slugama?”

„Hoću”, odgovori Jelisije, ⁴ pa i on pođe s njima.

Kada su došli do Jordana, počeše da seku drveće.

⁵ Dok je jedan od njih obarao deblo, sekira mu pade u vodu, pa on zavapi: „Avaj, gospodaru, uzajmljena je!”

⁶ Božiji čovek upita: „Gde je pala?” pa kad mu onaj pokaza mesto, Jelisije iseče jedan štap, baci ga i učini da sekira ispliva.

⁷ „Izvadi je”, reče, a onaj čovek posegnu rukom i dohvati je.

Poraz aramejske vojske

⁸ A car Arama bio je u ratu sa Izraelom. Pošto se dogovorio sa svojim zapovednicima, reče: „Podići ću tabor na tom i tom mestu.”

⁹ Božiji čovek poruči izraelskom caru: „Pazi kad prolaziš pored onog mesta, jer Aramejci idu onamo.”

¹⁰ I izraelski car proveri mesto na koje mu je ukazao Božiji čovek. Jelisije je tako mnogo puta upozoravao cara, pa se ovaj čuvao tih mesta.

¹¹ To razbesne aramejskog cara, pa on pozva svoje zapovednike i upita ih: „Zar mi nećete reći ko je od nas na strani izraelskog cara?”

¹² „Nijedan od nas, moj gospodaru care”, reče jedan zapovednik, „nego to Jelisije, prorok koji je u Izraelu, govori caru ono što ti izgovoriš u svojoj spavaćoj sobi.”

¹³ „Idite i saznajte gde je”, reče car, „da mogu da pošaljem ljude da ga uhvate.”

Kada mu rekoše: „U Dotanu je”, ¹⁴ on onamo posla konje i borna kola i veliku vojsku, koji odoše noću i opkoliše grad.

¹⁵ Kada je sluga Božijeg čoveka ustao i izašao napolje rano sledećeg jutra, a ono – vojska s konjima i bornim kolima opkolila grad!

„Avaj, gospodaru, šta da radimo?” upita sluga.

¹⁶ „Ne plaši se”, odgovori prorok. „Više je onih koji su s nama nego onih koji su s njima.”

¹⁷ I Jelisije se pomoli: „Jehova, otvori mu oči, da vidi.”

Tada Jehova otvori oči sluzi, i ovaj pogleda i vide brda puna konja i ognjenih kola svuda oko Jelisija.

¹⁸ Dok se neprijatelj spuštao prema Jelisiju, on se pomoli Jehovi: „Udari ove ljude slepilom.”

I Jehova ih udari slepilom kao što je Jelisije tražio.

¹⁹ Jelisije im reče: „Ovo nije put i ovo nije grad. Pođite za mnom, i ja ću vas odvesti čoveku koga tražite.”

I odvede ih u Samariju.

²⁰ Kada su ušli u grad, Jelisije reče: „Jehova, otvori oči ovim ljudima, da vide.”

I Jehova im otvori oči i oni videše da su u Samariji.

²¹ Kada ih je izraelski car video, upita Jelisija: „Da li da ih pobijem, oče moj? Da li da ih pobijem?”

²² „Nemoj da ih pobiješ”, odgovori on. „Zar bi pobio one koje nisi zarobio svojim lukom i mačem? Stavi pred njih hrane i vode, da jedu i piju, pa neka se vrate svom gospodaru.”

²³ I car im priredi veliku gozbu. Pošto su jeli i pili, on ih otpusti, i oni se vratiše svom gospodaru. Tako aramejski pljačkaši više nisu harali izraelskim područjem.

Opsada Samarije

²⁴ Posle nekog vremena Ben-Hadad, car Arama, okupi svu svoju vojsku, pa ode i opsede Samariju. ²⁵ U gradu nastade velika glad. Opsada potraja toliko dugo da se magareća glava prodavala za osamdeset šekela^[a] srebra, a četvrt kava^[b] golubijeg izmeta za pet šekela^[c].

²⁶ Dok je izraelski car prolazio duž zidina, jedna žena mu doviknu: „Pomozi mi, moj gospodaru care!”

²⁷ A car odgovori: „Ako ti Jehova ne pomogne, gde ja da ti nađem pomoć? Sa gumna ili iz muljače?”

²⁸ Onda je upita: „Šta ti je?”

„Ova žena mi je rekla”, odvrati ona, „‚Daj svog sina, da ga danas pojedemo, a sutra ćemo pojesti mog.‘ ²⁹ Tako smo skuvale mog sina i pojele ga. Sutradan joj rekoh: ‚Daj svog sina, da ga pojedemo‘, ali ona ga je sakrila.”

³⁰ Čuvši ženine reči, car razdre svoju odeću. Dok je išao duž zidina, narod ga vide, a ono – ispod odeće mu kostret.

³¹ On reče: „Bog me kaznio ako glava Jelisija sina Šafatovog danas ostane na njegovim ramenima!”

³² A Jelisije je sedeo u svojoj kući i s njim starešine. Car pred sobom posla glasnika, ali pre nego što je ovaj stigao, Jelisije reče starešinama: „Zar ne vidite da onaj ubica šalje nekoga da mi odrubi glavu? Slušajte: kad stigne glasnik, zatvorite vrata i držite ih zatvorena. Zar se iza njega ne čuje zvuk koraka njegovog gospodara?”

³³ Dok im je još govorio, dođe mu glasnik i reče: „Ova nevolja je od Jehove. Zašto da još čekam Jehovu?”