¹ Jelisije reče: „Čuj reč Jehovinu. Ovako kaže Jehova: ‚Sutra u ovo vreme na samarijskoj kapiji sea^[a] brašna prodavaće se za šekel^[b] i dve see^[c] ječma za šekel.‘”

² Zapovednik na čiju ruku se car oslanjao reče Božijem čoveku: „I kad bi Jehova otvorio nebeske ustave, da li bi to moglo biti?”

„Videćeš svojim očima”, odgovori Jelisije, „ali ti od toga nećeš jesti.”

³ A na ulazu gradske kapije bila su četiri gubavca.

Oni rekoše jedan drugom: „Zašto da ostanemo ovde dok ne umremo? ⁴ Ako odlučimo da odemo u grad – tamo vlada glad, pa ćemo umreti. A umrećemo i ako ostanemo ovde. Zato hajdemo u aramejski tabor i predajmo se. Ako nas poštede, ostaćemo živi, a ako nas ubiju, umrećemo.” ⁵ U sumrak ustadoše i krenuše u aramejski tabor. Kada su stigli do ruba tabora, a ono – nigde nikog, ⁶ jer je Jehova učinio da Aramejci začuju zvuk bornih kola i konjâ i silne vojske, pa su govorili jedan drugom: „Eno izraelski car je unajmio hetitskog i egipatskog cara da nas napadnu!” ⁷ Tako su se digli i pobegli u sumrak ostavivši svoje šatore, konje i magarce. Ostavili su tabor kakav je bio i pobegli da spasu živu glavu.

⁸ Gubavci dođoše do ruba tabora i uđoše u jedan šator, pa su jeli i pili. Onda uzeše zlata, srebra i odeće i odoše da to sakriju. Potom se vratiše i uđoše u drugi šator, uzeše nešto stvari iz njega, pa i njih sakriše.

⁹ Onda rekoše jedan drugom: „Ne radimo dobro. Ovo je dan radosnih vesti, a mi ih čuvamo za sebe. Ako budemo čekali da svane, stići će nas kazna. Hajde da o ovom odmah obavestimo carsku palatu.”

¹⁰ I odoše i viknuše čuvara gradske kapije, pa mu rekoše: „Ušli smo u aramejski tabor, a tamo nigde nikog. Nikome ni traga ni glasa – samo vezani konji i magarci i šatori ostavljeni kakvi su bili.”

¹¹ Čuvar kapije to doviknu ostalim čuvarima, i oni to javiše u palatu.

¹² Car ustade noću i reče svojim zapovednicima: „Reći ću vam šta su nam učinili Aramejci. Znaju da gladujemo, pa su zato napustili tabor da se sakriju u polju, misleći: ‚Sigurno će izaći, pa ćemo ih onda uhvatiti žive i ući u grad.‘”

¹³ Jedan od njegovih zapovednika reče: „Neka nekoliko ljudi uzme pet od preostalih konja u gradu. NJihov usud biće isti kao i svega mnoštva Izraelaca koji ostanu ovde. Pošaljimo ih, pa ćemo saznati šta je bilo.”

¹⁴ Tako izabraše dvoja borna kola sa konjima i car ih posla za aramejskom vojskom, zapovedivši vozačima: „Idite i saznajte šta je bilo.”

¹⁵ Pratili su Aramejce sve do reke Jordan, a ceo put je bio prekriven odećom i opremom koju su Aramejci pobacali pri bekstvu. Tada se glasnici vratiše i izvestiše cara, ¹⁶ pa narod izađe i opljačka aramejski tabor. Tako se sea brašna prodavala za šekel i dve see ječma za šekel, kao što je Jehova i rekao.

¹⁷ A car je na gradsku kapiju postavio onog zapovednika na čiju ruku se oslanjao, pa ga narod izgazi na kapiji i on izdahnu, baš kao što je Božiji čovek rekao kada je car došao u njegovu kuću. ¹⁸ Dogodilo se baš onako kako je Božiji čovek rekao caru: „Sutra u ovo vreme na samarijskoj kapiji sea brašna prodavaće se za šekel i dve see ječma za šekel.”

¹⁹ A onaj zapovednik je bio rekao Božijem čoveku: „Slušaj, čak kad bi Jehova otvorio nebeske ustave, da li bi to moglo biti?”

Božiji čovek je odgovorio: „Videćeš svojim očima, ali ti od toga nećeš jesti.”

²⁰ I baš tako mu se desilo, jer ga je narod izgazio na kapiji i on je umro.