1 Kada je Josafat stekao veliko bogatstvo i čast, orodi se s Ahavom, carem Izraela, 2 a posle nekoliko godina ode da poseti Ahava u Samariji. Za njega i njegovu pratnju Ahav zakla mnogo sitne stoke i goveda, pa ga je nagovarao da napadnu Ramot Gilad.
3 Ahav, car Izraela, upita Josafata, cara Jude: „Hoćeš li sa mnom na Ramot Gilad?”
Josafat mu odgovori: „Ja i moja vojska stojimo ti na raspolaganju – pridružićemo ti se u tom ratu.”
4 Ali Josafat reče izraelskom caru i ovo: „Prvo potraži savet od Jehove.”
5 Stoga izraelski car okupi proroke, njih četiri stotine, i upita ih: „Da li da idem u rat protiv Ramot-Gilada ili da odustanem?”
„Idi” odgovoriše oni, „jer Bog će ga predati u careve ruke.”
6 A Josafat upita: „Zar ovde nema još neki Jehovin prorok, da i njega upitamo?”
7 Izraelski car odgovori Josafatu: „Ima još jedan čovek, Mihej sin Jimlin, preko koga možemo da pitamo Jehovu. Ali ja ga mrzim jer mi nikad ne prorokuje ništa dobro, nego samo zlo.”
Josafat na to reče: „Neka car ne govori tako.”
8 Tada izraelski car pozva jednog svog evnuha i reče: „Odmah dovedi Miheja sina Jimlinog.”
9 Obučeni u svoje carske odore, car Izraela i Josafat, car Jude, sedeli su na svojim prestolima na gumnu pred ulazom samarijske kapije, a svi proroci su prorokovali pred njima.
10 Cidkija sin Kenaanin napravio je gvozdene rogove i rekao: „Ovako kaže Jehova: ‚Ovim ćeš probadati Aramejce sve dok ne budu dokrajčeni.‘”
11 Tako su prorokovali i svi drugi proroci i govorili: „Napadni Ramot Gilad i uspećeš, jer Jehova će ga predati u careve ruke.”
12 A glasnik koji je otišao da pozove Miheja reče mu: „Eno svi proroci kao jedan proriču caru uspeh. Neka se tvoja reč složi s njihovom, zato govori povoljno.”
13 Ali Mihej reče: „Tako mi Jehove živoga, govoriću samo ono što kaže moj Bog.”
14 Kada je stigao caru, car ga upita: „Miheje, da li da idemo u rat protiv Ramot-Gilada ili da odustanem?”
„Napadni i uspećeš,” odgovori Mihej, „jer biće ti predat u ruke.”
15 Car mu reče: „Koliko puta treba da tražim od tebe da se zakuneš da ćeš mi govoriti samo istinu u Jehovino ime?”
16 Tada Mihej odgovori: „Videh sav Izrael raštrkan po brdima kao ovce bez pastira, a Jehova reče:
„‚Ovaj narod nema gospodara.
Neka se svako vrati kući u miru.‘”
17 Tada izraelski car reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da nikad ne prorokuje ništa dobro o meni, već samo zlo?”
18 Mihej reče: „Pošto je tako, čuj reč Jehovinu. Video sam Jehovu kako sedi na svom prestolu, a sva nebeska vojska stoji mu sa desne i leve strane.
19 „Jehova reče: ‚Ko će da namami Ahava, cara Izraela, da napadne Ramot Gilad i da tamo pogine?‘
„Jedni predložiše ovo, drugi ono, 20 dok na kraju ne dođe jedan duh, stade pred Jehovu i reče: ‚Ja ću ga namamiti.‘
„‚Čime?‘ upita Jehova.
21 „‚Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka‘, reče onaj.
„‚Uspećeš da ga namamiš,‘ reče Jehova. ‚Idi i učini to‘.
22 „Tako je sada Jehova stavio lažljivog duha u usta ovih tvojih proroka. Jehova ti je odredio nesreću.”
23 Tada priđe Cidkija sin Kenaanin i ošamari Miheja.
„Kojim putem je Jehovin duh otišao od mene da bi govorio tebi?” upita on.
24 A Mihej odgovori: „Videćeš onog dana kada budeš išao da se sakriješ u zadnjoj odaji.”
25 Tada izraelski car reče: „Uhvatite Miheja i odvedite ga zapovedniku grada Amonu i mom sinu Joašu, 26 pa recite: ‚Ovako kaže car: „Bacite ovoga u tamnicu i ne dajte mu ništa osim hleba i vode dok se ja ne vratim živ i zdrav.”‘”
27 Mihej reče: „Ako se ti ikada vratiš živ i zdrav, Jehova nije govorio kroz mene.”
Onda dodade: „Upamti moje reči, sav narode!”
28 Car Izraela i Josafat, car Jude, krenuše na Ramot Gilad.
29 „Ući ću u boj prerušen”, reče izraelski car Josafatu, „ali ti nosi svoju carsku odoru.”
Tako se izraelski car preruši i ode u boj.
30 A aramejski car je bio zapovedio svojim zapovednicima bornih kola: „Ne napadajte nikog, ni malog ni velikog, već samo izraelskog cara.”
31 Kada su zapovednici bornih kola videli Josafata, rekoše: „Ovo mora da je izraelski car.”
Zato krenuše prema njemu, da ga napadnu. Ali Josafat zavapi i Jehova mu pomože. Bog ih odvuče od njega, 32 jer kad su zapovednici bornih kola videli da on nije izraelski car, prestadoše da ga gone. 33 A jedan vojnik nasumice odape strelu i pogodi izraelskog cara između ploča oklopa.
Na to car reče vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bojnih redova. Ranjen sam.”
34 Dok je bitka besnela celog tog dana, izraelski car je stajao poduprt u kolima, okrenut ka Aramejcima. Ali, kada je sunce bilo na zalasku, on umre.
