¹ Kada se judejski car Josafat živ i zdrav vratio u svoju palatu u Jerusalimu, ² videlac Jehu sin Hananijev izađe mu u susret, pa mu reče: „Zar treba da pomažeš opakima i da voliš one koji mrze Jehovu? Zbog toga je na tebi jarost Jehovina. ³ Ali ima u tebi i dobra, jer si iz zemlje uklonio Ašerine motke i svim srcem tražiš Boga.”

⁴ Josafat provede neko vreme u Jerusalimu, a onda opet ode među narod od Beer-Ševe do Efremovog gorja i ponovo ih prikloni Jehovi, Bogu njihovih praotaca. ⁵ On postavi sudije u zemlji, u svakom od utvrđenih gradova Jude, ⁶ i reče im: „Dobro razmislite šta radite, jer ne sudite u ime čoveka, nego u ime Jehove, koji je s vama kad god donosite presudu. ⁷ Dakle, bojte se Jehove. Sudite pažljivo, jer kod Jehove, našega Boga, nema nepravde, ni pristrasnosti, ni podmićivanja.”

⁸ A kada se vratio u Jerusalim, Josafat postavi neke od Levita, sveštenika i glava izraelskih porodica da u Jerusalimu sprovode Jehovin zakon i rešavaju sporove.

⁹ On im ovako reče: „Radite to verno i svim srcem, u strahu od Jehove. ¹⁰ U svakom slučaju koji dođe pred vas, a odnosi se na vašu sabraću koja žive u gradovima – bilo da je reč o prolivanju krvi, bilo o nečem drugom što se pominje u Zakonu i zapovestima, uredbama i zakonima – treba da ih opominjete da ne greše protiv Jehove, inače će jarost Jehovina sići na vas i vašu sabraću. Tako činite i nećete pogrešiti. ¹¹ Glavni sveštenik Amarja biće vaš pretpostavljeni u svemu što se tiče Jehove, Zevadja sin Jišmaelov, poglavar Judinog plemena, biće vaš pretpostavljeni u svemu što se tiče cara, a Leviti će biti vaši nadglednici. Postupajte hrabro i neka Jehova bude s onima koji čine dobro.”