1 Posle ovih događaja, Moavci i Amonci i neki od Meunaca dođoše da ratuju protiv Josafata.
2 Neki dođoše i rekoše Josafatu: „Silna vojska ide na tebe iz Edoma, s one strane mora, i već je u Hacecon-Tamaru” – to jest En-Gediju.
3 Josafat se uplaši i odluči da upita Jehovu za savet, pa proglasi post u celoj Judi. 4 Judeji iz svakog grada u Judi okupiše se i dođoše da traže pomoć od Jehove.
5 Tada Josafat ustade usred skupa Judeja i Jerusalimljana u Domu Jehovinom, pred novim dvorištem, 6 pa reče: „Jehova, Bože naših praotaca, ti si Bog na nebu i vladaš nad svim carstvima neznabožaca. Moć i sila u tvojim su rukama i niko ne može da ti se odupre. 7 Bože naš, ti si oterao stanovnike ove zemlje pred svojim narodom Izraelom i doveka je dao potomcima svog prijatelja Avraama. 8 Oni žive u njoj i u njoj su podigli svetilište za tvoje Ime, govoreći: 9 ‚Ako nas snađe nesreća – mač osude, pomor ili glad – mi ćemo stati pred tebe, pred ovaj Hram koji nosi tvoje Ime, i zavapiti ti u svojoj nevolji, i ti ćeš nas čuti i spasti nas.‘
10 „A evo sada Amonaca, Moavaca i onih iz gorskog kraja Seira, onih čije područje nisi dao Izraelcima da ga osvoje kada su došli iz Egipta, pa su se Izraelci okrenuli od njih i nisu ih zatrli. 11 Vidi kako nam oni uzvraćaju: dolaze da nas oteraju sa poseda koji si nam dao u nasledstvo. 12 Bože naš, zar im nećeš suditi? Jer, mi smo nemoćni da se suočimo sa ovom silnom vojskom koja ide na nas. Ne znamo šta da radimo – zato su naše oči uprte u tebe.”
13 Svi Judeji, sa svojom nejači, ženama i decom, stajali su tamo pred Jehovom.
14 Tada Duh Jaheov siđe na Jahaziela sina Zaharije sina Benaje sina Jeiela sina Matatjinog, Levita, Asafovog potomka, dok je stajao na skupu.
15 On reče: „Čuj, sva Judo, žitelji Jerusalima i ti care Josafate! Ovako vam kaže Jehova: ‚Ne bojte se i ne obeshrabrujte zbog ove silne vojske. Jer, bitka nije vaša, nego Božija. 16 Krenite sutra na njih. Oni će se penjati uz prevoj Cic, a vi ćete ih zateći na kraju klanca u pustinji Jeruel. 17 Nećete morati da se borite u ovoj bici. Samo zauzmite položaje, Judo i Jerusalime, i čvrsto stojte i gledajte kako Jehova pobeđuje. Ne bojte se i ne obeshrabrujte. Krenite sutra na njih, jer Jehova će biti s vama‘.”
18 Na to se Josafat ničice pokloni, a i svi Judeji i žitelji Jerusalima padoše ničice pred Jehovom, klanjajući mu se. 19 Tada ustadoše i neki Leviti Kehatovci i Korejevci, pa su iz svega glasa hvalili Jehovu, Boga Izraelovog.
20 Ujutro poraniše i krenuše u pustinju Tekou. Kada su polazili, Josafat ustade i reče: „Čujte me, Judo i žitelji Jerusalima! Verujte u Jehovu, svoga Boga, i opstaćete. Verujte njegovim prorocima, i uspećete.”
21 Pošto se posavetovao sa narodom, Josafat odredi ljude da, koračajući na čelu vojske, pevaju Jehovi i hvale sjaj njegove svetosti govoreći:
„Zahvaljujte Jehovi,
jer ljubav njegova ostaje doveka.”
22 Kada su počeli da pevaju i hvale Jehovu, Jehova postavi zasede Amoncima, Moavcima i Seircima, koji su krenuli na Judu, i udari ih. 23 Amonci i Moavci se digoše na Seirce, da ih unište i zatru. A kada su poubijali sve Seirce, počeše da se ubijaju među sobom.
24 Kada su Judeji stigli do mesta koje gleda na pustinju i pogledali put one silne vojske, a ono – samo mrtva tela leže na zemlji – niko nije utekao!
25 Tada Josafat i njegova vojska odoše da pokupe plen, pa nađoše među onima mnogo opreme, odeće i vrednih predmeta – više nego što su mogli da ponesu. Plena je bilo toliko da su ga sakupljali tri dana. 26 Četvrtog dana se okupiše u dolini Beraha, gde blagosloviše Jehovu. Zato se ta dolina i dan-danas zove Beraha[a].
27 Potom se, sa Josafatom na čelu, svi Judeji i Jerusalimljani radosni vratiše u Jerusalim, jer im je Jehova dao povoda da likuju nad svojim neprijateljima. 28 Kada su ušli u Jerusalim, odoše u Dom Jehovin sa harfama, lirama i trubama. 29 Strah od Boga obuze sva carstva na zemlji koja su čula da se Jehova borio protiv Izraelovih neprijatelja. 30 A Josafatovo carstvo bilo je u miru, jer mu je njegov Bog dao počinak sa svih strana.
31 Tako je Josafat vladao nad Judom. Imao je trideset pet godina kada je postao car Jude i vladao je u Jerusalimu dvadeset pet godina. Majka mu se zvala Azuva kći Šilhijeva. 32 On je išao stopama svog oca Ase i nije od toga odstupao, čineći ono što je ispravno u Jehovinim očima. 33 Ali uzvišice nisu uklonjene i narod se ni dalje nije svim srcem priklonio Bogu svojih praotaca.
34 Ostali događaji Josafatove vladavine, od prvog do poslednjeg, zapisani su u Letopisima Jehua sina Hananijevog, koji su zabeleženi u Knjizi careva Izraela.
35 Kasnije je judejski car Josafat sklopio savez sa izraelskim carem Ahazjom, koji je opako postupao. 36 S njim se dogovorio da sagrade trgovačke lađe[b]. Kada su one bile sagrađene u Ecjon-Geveru, 37 Eliezer sin Dodavahuov iz Mareše prorokovao je protiv Josafata, govoreći: „Zato što si sklopio savez sa Ahazjom, Jehova će uništiti ono što si sagradio.”
I one lađe se razbiše, pa nisu mogle da plove.
