Amacja, car Jude
(2. Car 14:1-20)
1 Amacja je imao dvadeset pet godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao dvadeset devet godina. Majka mu se zvala Jehoadan, a bila je iz Jerusalima. 2 Činio je ono što je ispravno u Jehovinim očima, ali ne iz svega srca. 3 Kada je učvrstio svoju vlast u carstvu, pogubi one službenike koji su ubili njegovog oca, cara. 4 Ali njihove sinove ne pogubi, držeći se onoga što je zapisano u Knjizi Mojsijevog zakona, gde je Jehova zapovedio: „Neka se roditelji ne pogubljuju zbog svoje dece, ni deca zbog roditeljâ – neka se svako pogubi za svoj greh.”(A)
5 Amacja okupi judejski narod iz Jude i Venijamina, razvrsta ih po porodicama i postavi im zapovednike nad hiljadama i zapovednike nad stotinama. Onda popisa sve one od dvadeset godina i starije, i utvrdi da ima tri stotine hiljada muškaraca sposobnih za vojsku i koji umeju da rukuju kopljem i štitom. 6 On unajmi još i sto hiljada vrsnih ratnika iz Izraela za sto talanata[a] srebra.
7 Ali dođe mu jedan Božiji čovek i reče: „Care, ova vojska iz Izraela ne sme da ide s tobom, jer Jehova nije sa Izraelom – ni sa jednim Efremovim potomkom. 8 Čak ako i odeš i hrabro se boriš, Bog će te oboriti pred neprijateljem, jer Bog ima moć i da pomogne i da obori.”
9 Amacja upita Božijeg čoveka: „A šta ćemo sa onih sto talanata koje sam platio izraelskoj vojsci?”
A Božiji čovek odgovori: „Jehova može da ti dâ mnogo više od toga.”
10 I Amacja otpusti vojnike koji su mu došli iz Efrema i posla ih kući. Oni se silno razgneviše na Judu i odoše kući u velikom gnevu.
11 Amacja skupi snagu, pa povede svoju vojsku u Slanu dolinu, gde ubi deset hiljada Seiraca. 12 Judeji zarobiše žive deset hiljada ljudi, koje odvedoše na vrh litice i baciše odande, pa se svi smrskaše.
13 A oni vojnici koje je Amacja vratio ne davši im da učestvuju u ratu, napadoše judejske gradove od Samarije do Bet-Horona, ubiše tri hiljade ljudi i odneše mnogo plena.
14 Kada se Amacja vratio posle pokolja Edomaca, on donese i bogove Seiraca, pa ih postavi sebi za bogove i poče da im se klanja i da im prinosi kâd.
15 Jehova planu gnevom na Amacju, pa mu posla proroka, koji reče: „Zašto pitaš za savet bogove tog naroda kad oni nisu mogli ni svoj narod da spasu od tvoje ruke?”
16 Dok je ovaj još govorio, car mu reče: „Jesmo li te mi postavili za carevog savetnika? Prestani! Zašto da pogineš?”
I prorok prestade, ali ipak reče: „Znam da je Bog odlučio da te zatre zato što si ovo uradio i nisi poslušao moj savet.”
17 Pošto se posavetovao, Amacja, car Jude, posla ovu poruku Jehoašu sinu Jehoahaza sina Jehuovog, caru Izraela: „Hajde da se ogledamo u boju.”
18 Na to izraelski car odgovori judejskom: „Libanski čičak poslao poruku libanskom kedru: ‚Daj svoju kćer mom sinu za ženu‘. Tada naiđe libanska zver i zgazi čičak. 19 Ti govoriš: ‚Eto, potukao sam Edom‘, i sad si se uzoholio i pucaš od ponosa. Ali, bolje sedi kod kuće! Zašto tražiš kavgu u kojoj ćeš propasti, a s tobom i Juda?”
20 Ali Amacja ne posluša, jer je Bog tako učinio da Judeje preda u ruke Jehoašu zato što su pitali za savet bogove Edoma, 21 pa izraelski car Jehoaš napade. On i Amacja ogledaše se u boju kod Bet-Šemeša u Judi. 22 Izraelci do nogu potukoše Judeje, pa oni svi pobegoše kući. 23 Jehoaš zarobi Amacju u Bet-Šemešu i odvede ga u Jerusalim, gde sruši četiri stotine lakata[b] jerusalimskog zida od Efremove do Ugaone kapije. 24 Kada je uzeo sve zlato i srebro i sve predmete koji su se nalazili u Božijem Domu i o kojima se starao Jovid-Edom, kao i blago iz palate i taoce, vrati se u Samariju.
25 Judejski car Amacja sin Joašev živeo je još petnaest godina po smrti izraelskog cara Jehoaša sina Jehoahazovog.
26 Ostali događaji Amacjine vladavine, od prvog do poslednjeg, zapisani su u Knjizi careva Jude i Izraela. 27 Od vremena kada je Amacja prestao da ide za Jehovom kovala se zavera protiv njega u Jerusalimu, pa on pobeže u Lahiš, ali za njim poslaše ljude, koji ga tamo ubiše. 28 Odande ga na konjima preneše nazad, pa ga sahraniše kraj njegovih praotaca u Judinom gradu.
