Ozija, car Jude
(2. Car 15:1-7)
1 Tada sav judejski narod uze Oziju, koji je imao šesnaest godina, i postavi ga za cara na mesto njegovog oca Amacje. 2 On obnovi Elat i vrati ga Judi nakon što je Amacja umro.
3 Ozija je imao šesnaest godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao pedeset dve godine. Majka mu se zvala Jeholja, a bila je iz Jerusalima. 4 Činio je ono što je ispravno u Jehovinim očima, kao i njegov otac Amacja. 5 Tražio je savete od Boga u vreme Zaharije, koji ga je učio da se boji Boga. Sve dok je tražio savete od Jehove, Bog mu je davao da mu sve polazi za rukom.
6 Ratovao je protiv Filistejaca i probio bedeme Gata, Javnea i Ašdoda, a potom obnovio gradove blizu Ašdoda i drugde među Filistejcima. 7 Bog mu je pomagao protiv Filistejaca, protiv Arapa koji su živeli u Gur-Vaalu i protiv Meunaca. 8 Amonci su Oziji donosili danak, a ime mu se pročulo sve do granice Egipta, jer je postao veoma moćan. 9 Ozija je sagradio kule u Jerusalimu na Ugaonoj kapiji, na Dolinskoj kapiji i na uglu zida, i utvrdio ih. 10 Sagradio je i kule u pustinji i iskopao mnogo čatrnja, jer je imao mnogo stoke u Šefeli i u ravnicama. Imao je i ljude koji su obrađivali njegova polja i vinograde u brdima i plodnim krajevima, jer je voleo zemlju.
11 Ozija je imao dobro uvežbanu vojsku, spremnu za pokret po četama, shodno broju ljudi koji su joj odredili njegov beležnik Jeiel i nadglednik Maaseja, a predvodio ju je Ananija, jedan od carevih zapovednika. 12 Bilo je ukupno dve hiljade šest stotina glava porodica koje su zapovedale ratnicima. 13 Pod njihovim zapovedništvom bila je vojska od tri stotine sedam hiljada pet stotina ljudi vičnih ratu, moćna sila koja je pomagala caru protiv njegovih neprijatelja. 14 Ozija je svu vojsku snabdeo štitovima, kopljima, kacigama, oklopima, lukovima i kamenjem za praćke. 15 U Jerusalimu je napravio borbene sprave, koje su smislili domišljati ljudi, i stavio ih na kule i uglove bedema. Te sprave su izbacivale strele i veliko kamenje. Ime mu se pročulo nadaleko, jer je imao veliku pomoć od Boga dok se nije osilio.
16 Ali, kada se Ozija osilio, njegova oholost dovede do njegove propasti. Bio je neveran Jehovi, svome Bogu, i ušao u Hram Jehovin da na kadionom žrtveniku pali kâd.
17 Za njim uđe sveštenik Azarja sa još osamdeset hrabrih Jehovinih sveštenika 18 i oni se usprotiviše caru Oziji, rekavši mu: „Nije pravo, Ozija, da ti pališ kâd Jehovi! To treba da rade sveštenici, Aaronovi potomci, koji su osveštani da pale kâd. Izađi iz svetilišta, jer si neveran. To ti ne služi na čast pred Jehovom, Bogom!”
19 Na to se Ozija, koji je u ruci držao kadionicu, spreman da zapali kâd, razgnevi. I dok je bio tako obuzet gnevom na sveštenike pred kadionim žrtvenikom u Domu Jehovinom, na čelu mu izbi guba. 20 Kada su glavni sveštenik Azarja i svi ostali sveštenici pogledali u njega, videše da mu je na čelu guba, pa ga brže-bolje isteraše napolje. A on je jedva čekao da izađe, jer ga je Jehova udario.
21 Car Ozija je imao gubu sve do dana svoje smrti. Živeo je u odvojenoj kući, gubav i odstranjen od Doma Jehovinog, a njegov sin Joatam upravljao je carevim dvorom i narodom u zemlji.
22 Ostala Ozijina dela, od prvog do poslednjeg, zapisao je prorok Isaija sin Amocov.
23 Ozija umre, pa ga sahraniše kraj njegovih praotaca na polju blizu carske grobnice, pošto su rekli: „Imao je gubu.” Na mestu cara nasledi ga njegov sin Joatam.
