Ahaz, car Jude
(2. Car 16:1-20)
1 Ahaz je imao dvadeset godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao šesnaest godina. Ali nije činio ono što je ispravno u Jehovinim očima kao njegov praotac David. 2 Išao je stopama careva Izraela, a načinio je i livene likove za klanjanje Vaalima. 3 Palio je kâd u dolini Ben Hinom i čak je i svoje sinove prinosio kao žrtve paljenice po gnusnom običaju narodâ koje je Jehova isterao pred Izraelcima. 4 Prinosio je žrtve i palio kâd na uzvišicama, na vrhovima brdâ i pod svakim krošnjatim drvetom. 5 Zato ga je Jehova, njegov Bog, predao u ruke aramejskom caru. Aramejci su ga porazili, zarobili mnogo njegovih vojnika i odveli ih u Damask.
A bio je predat i u ruke izraelskom caru, koji mu je naneo teške gubitke. 6 U jednom danu Pekah sin Remaljin ubio je sto dvadeset hiljada vojnika u Judi, zato što je Juda ostavila Jehovu, Boga svojih praotaca. 7 Zihri, jedan od Efremovih ratnika, ubio je carevog sina Maaseju, upravitelja palate Azrikama i Elkanu, prvog do cara. 8 Izraelci su od svoje sabraće zarobili dve stotine hiljada žena, sinova i kćeri, a uzeli su i silan plen i odneli ga u Samariju.
9 A tamo je bio Jehovin prorok po imenu Oded, koji izađe u susret vojsci kada se vraćala u Samariju i reče: „Jehova, Bog vaših praotaca, bio je gnevan na Judeje i zato vam ih je predao u ruke. Ali vi ste ih pobili u besu koji doseže do neba, 10 a sad ste naumili i muškarce i žene iz Jude i Jerusalima da učinite svojim robovima i robinjama. Pa zar niste i vi krivi za grehe protiv Jehove, svoga Boga? 11 Stoga me poslušajte: vratite svoju sabraću koju ste zarobili, jer je ljuti gnev Jehovin na vama.”
12 Tada se neki od vođa Efremovaca – Azarja sin Joananov, Berehja sin Mešilemotov, Ezekija sin Šalumov i Amasa sin Hadlajev – usprotiviše onima koji su se vraćali iz rata, 13 govoreći: „Ne smete da dovedete te zarobljenike ovamo, jer ćemo biti krivi pred Jehovom. Zar hoćete da još nadodate na naš greh i krivicu? Jer, naša krivica je već velika i ljuti gnev Jehovin je na Izraelu.”
14 I vojnici ostaviše zarobljenike i plen pred službenicima i celim skupom. 15 Ljudi prozvani po imenu ustadoše i uzeše zarobljenike, pa sve koji su bili goli obukoše u odeću iz plena. Kada su ih obukli i obuli, nahranili i napojili, namazali im rane uljem i iznemogle posadili na magarce, odvedoše ih nazad njihovoj sabraći u Jerihon, Grad palmi, a onda se vratiše u Samariju.
16 U to vreme car Ahaz posla glasnike caru Asirije moleći ga za pomoć, 17 pošto su Edomci bili ponovo došli, napali Judu i odveli zarobljenike, 18 a Filistejci napali gradove u Šefeli i Judinom Negevu i zauzeli Bet Šemeš, Ajalon i Gederot, a tako i Soho, Timnu i Gimzo, sa pripadajućim selima, i tamo se nastanili. 19 Jehova je ponizio Judu zbog Ahaza, cara Izraela[a], zato što je podsticao zlo u Judi i bio krajnje neveran Jehovi. 20 Tiglatpileser, car Asirije, dođe Ahazu, ali mesto pomoći donese mu nevolju.
21 Ahaz uze neke predmete iz Doma Jehovinog, iz carske palate i od poglavarâ i pokloni ih asirskom caru, ali mu ni to nije pomoglo. 22 U vreme svoje nevolje car Ahaz postade još neverniji Jehovi. 23 Prinosio je žrtve bogovima Damaska, koji ga je porazio, misleći: „Pošto su bogovi aramejskog cara pomogli Aramejcima, prineću im žrtve da bi pomogli i meni.” Ali oni su bili razlog njegove propasti i propasti celog Izraela. 24 Ahaz skupi svu opremu iz Božijeg Doma i odnese je. On zatvori vrata Doma Jehovinog, a žrtvenike postavi po svim uglovima ulica u Jerusalimu. 25 U svakom judejskom gradu podiže uzvišice, da pali kâd drugim bogovima, izazivajući gnev Jehove, Boga svojih praotaca.
26 Ostali događaji njegove vladavine, i sve što je činio, od prvog do poslednjeg, zapisani su u Knjizi careva Jude i Izraela.
27 Ahaz umre, pa ga sahraniše u Jerusalimu, ali ne u grobnici careva Izraela. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Ezekija.
