Asirci prete Jerusalimu
(2. Carevima 18:13-37; 19:14-19, 35-37; Isaija 36:1-22; 37:8-38)
1 Posle svega što je Ezekija tako verno uradio, Sanherib, car Asirije, dođe i napade Judu. On opsede utvrđene gradove s namerom da ih osvoji za sebe. 2 Kada je Ezekija video da je Sanherib došao i da namerava da ratuje protiv Jerusalima, 3 posavetova se sa svojim zapovednicima i ratnicima o tome da zatvori vodu u izvorima van grada, i oni mu u tome pomogoše. 4 Okupi se veliko mnoštvo naroda, pa zatvoriše sve izvore i potok koji je tekao zemljom, govoreći: „Zašto da carevi Asirije dođu i nađu mnogo vode?”
5 Potom Ezekija prionu na popravljanje porušenih delova zida i dizanje kula na njemu. Sa spoljne strane izgradi još jedan zid i ojača Milo u Davidovom gradu. On izradi i mnogo oružja i štitova. 6 Postavi vojne zapovednike nad narodom, pa ih okupi pred sobom na trgu kod gradske kapije i ohrabri ih govoreći: 7 „Budite jaki i hrabri. Ne bojte se i ne obeshrabrujte zbog asirskog cara i silne vojske koja je s njim, jer uz nas je veća sila nego uz njega. 8 Uz njega je samo ruka od mesa, a uz nas je Jehova, naš Bog, koji će nam pomoći i boriti se u našim bitkama.”
I narod se ispuni uzdanjem zbog onoga što je rekao Ezekija, car Jude.
9 Kasnije, kada je asirski car Sanherib sa svom svojom vojskom opsedao Lahiš, on posla svoje službenike u Jerusalim sa ovom porukom judejskom caru Ezekiji i svem judejskom narodu koji se tamo nalazio: 10 „Ovako kaže Sanherib, car Asirije: ‚Na šta se oslanjaš kad ostaješ u Jerusalimu, pod opsadom? 11 Kada Ezekija kaže: „Jehova, naš Bog, izbaviće nas iz ruku asirskog cara”, on vas zavarava da bi vas pustio da umrete od gladi i žeđi. 12 Zar nije baš Ezekija uklonio Božije uzvišice i žrtvenike, govoreći narodu Jude i Jerusalima: „Klanjajte se samo pred jednim žrtvenikom i samo na njemu palite kâd.” 13 Zar ne znate šta smo ja i moji preci učinili s narodima drugih zemalja? Zar su bogovi tih naroda ikada izbavili svoju zemlju iz mojih ruku? 14 Koji je od svih bogova narodâ koje su moji preci potpuno uništili mogao da izbavi svoj narod iz mojih ruku? Kako će onda vaš bog moći da izbavi vas iz mojih ruku? 15 Ne dajte, dakle, da vas Ezekija zavara i zavede. Ne verujte mu, jer nijedan bog nijednog naroda ni carstva nije izbavio svoj narod iz mojih ruku ili ruku mojih predaka. Utoliko manje će vaš bog moći da izbavi vas iz mojih ruku.‘”
16 Sanheribovi službenici još mnogo toga rekoše protiv Jehove, Boga, i njegovog sluge Ezekije.
17 Asirski car napisa i pisma u kojima je vređao Jehovu, Boga Izraelovog, i govorio protiv njega: „Kao što bogovi narodâ drugih zemalja nisu izbavili svoje narode iz mojih ruku, tako ni Ezekijin bog neće izbaviti svoj.”
18 A asirski službenici počeše i na hebrejskom jeziku da dobacuju žiteljima Jerusalima koji su bili na zidinama, da ih uplaše i zastraše kako bi osvojili grad, 19 govoreći o Bogu Jerusalimovom isto što su govorili i o bogovima drugih naroda u svetu, tvorevinama ljudskih ruku.
20 Zbog toga car Ezekija i prorok Isaija sin Amocov u molitvi zavapiše do neba, 21 i Jehova posla anđela, koji uništi sve vrsne ratnike, vođe i zapovednike u taboru asirskog cara, pa se on povuče u svoju zemlju, osramoćen. A kada je ušao u hram svoga boga, neki od njegovih sinova pogubiše ga mačem.
22 Tako je Jehova spasao Ezekiju i žitelje Jerusalima iz ruku asirskog cara Sanheriba i iz ruku svih drugih neprijatelja. On se starao o njima na svakoj strani. 23 Mnogi doneše u Jerusalim žrtve Jehovi i vredne poklone Ezekiji, caru Jude, koga su od tada svi narodi počeli veoma da cene.
Ezekijina bolest i oholost
(2. Car 20:1-3, 12-19; Isaija 38:1-3; 39:1-8)
24 U to vreme Ezekija se na smrt razbole, pa se pomoli Jehovi, koji ga usliši i dade mu znak. 25 Ali Ezekija se uzoholi i ne uzvrati na dobrotu koja mu je pokazana, pa je srdžba Jehovina bila na njemu i na Judi i Jerusalimu. 26 Tada se Ezekija pokaja zbog svoje oholosti, a tako i Jerusalimljani, pa srdžba Jehovina ne siđe na njih za vreme Ezekijine vladavine.
Ezekijino bogatstvo i slava
(2. Car 20:12-19; Is 39:1-8)
27 Ezekija je stekao silno bogatstvo i slavu. Sagradio je riznice za svoje srebro, zlato i drago kamenje, začine, štitove i svakovrsne dragocenosti. 28 Sagradio je i spremišta, da uskladišti požnjeveno žito, mlado vino i ulje, i štale za sve vrste životinja i torove za stada sitne stoke. 29 Gradio je sela i stekao mnogo sitne i krupne stoke, jer mu je Bog dao silno bogatstvo. 30 Ezekija je bio taj koji je zaprečio gornji rukavac Gihona i sproveo vodu do zapadne strane Davidovog grada. Bio je uspešan u svemu što je preduzimao.
31 Ali, kada su vavilonski vladari poslali izaslanike da ga pitaju o znaku koji se pokazao u njegovoj zemlji, Bog ga ostavi, da ga proveri i sazna sve što mu je u srcu.
Kraj Ezekijine vladavine
(2. Car 20:20-21)
32 Ostala Ezekijina dela i njegova ljubav prema Bogu zapisani su u Viđenju proroka Isaije sina Amocovog u Knjizi careva Jude i Izraela.
33 Ezekija umre, pa ga sahraniše na brdu gde su grobnice Davidovih potomaka. Kada je umro, sva Juda i žitelji Jerusalima odaše mu počast. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Manasija.
