Manasija, car Jude
(2. Car 21:1-18)
33 Manasija je imao dvanaest godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao pedeset pet godina. 2 Činio je ono što je zlo u Jehovinim očima, povodeći se za gnusobama narodâ koje je Jehova isterao pred Izraelcima. 3 Ponovo je sagradio uzvišice koje je razorio njegov otac Ezekija, a podigao je i žrtvenike Vaalima i napravio Ašerine motke. Klanjao se svim zvezdama i služio im. 4 Podigao je žrtvenike i u Domu Jehovinom, za koji je Jehova rekao: „Moje Ime će ostati u Jerusalimu doveka.” 5 U oba dvorišta Doma Jehovinog podigao je žrtvenike svim zvezdama. 6 Prinosio je svoje sinove kao žrtve paljenice u dolini Ben Hinom, bavio se vradžbinama, gatanjem i vračanjem, savetovao se sa medijumima i prizivačima duhova. Činio je mnogo toga što je zlo u Jehovinim očima, izazivajući ga na gnev.
7 Uzeo je rezbareni lik koji je načinio i stavio ga u Božiji Dom, za koji je Bog rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovaj Hram i u Jerusalim, koji sam izabrao između svih Izraelovih plemena, staviću svoje Ime doveka. 8 Neću učiniti da Izraelci ponovo odu iz zemlje koju sam dao njihovim praocima, samo ako budu pomno izvršavali sve što sam im zapovedio – sav Zakon i uredbe i zakone koje sam im dao preko Mojsija.”
9 Ali Manasija odvede Judu i žitelje Jerusalima na stranputicu, pa su činili više zla nego narodi koje je Jehova zatro pred Izraelcima. 10 Jehova je govorio Manasiji i njegovom narodu, ali oni ga nisu slušali.
11 Zato Jehova na njih dovede zapovednike vojske asirskog cara, koji zarobiše Manasiju, staviše mu kuku u nos, vezaše ga bronzanim okovima i odvedoše u Vavilon. 12 U svojoj nevolji, on zamoli Jehovu, svoga Boga, za milost i duboko se ponizi pred Bogom svojih praotaca. 13 A kada mu se pomolio, Jehovi dirnu njegovo preklinjanje, pa mu usliši molitvu i vrati ga u Jerusalim, u njegovo carstvo. Tada Manasija spozna da je Jehova Bog.
14 Posle toga Manasija obnovi spoljni zid Davidovog grada, zapadno od izvora Gihona u dolini, sve do ulaza Riblje kapije i oko brda Ofela, a ujedno mu poveća i visinu. On postavi i vojne zapovednike u svim utvrđenim gradovima Jude. 15 Manasija odbaci tuđe bogove i ukloni onaj lik iz Doma Jehovinog, kao i sve žrtvenike koje je bio sagradio na Hramskom brdu i u Jerusalimu i baci ih van grada. 16 Potom obnovi Jehovin žrtvenik i na njemu prinese žrtve za zajedništvo i žrtve zahvalnice i reče Judejima da služe Jehovi, Bogu Izraelovom. 17 A narod je nastavio da prinosi žrtve na uzvišicama, ali samo Jehovi, svome Bogu.
18 Ostala Manasijina dela, uključujući i molitvu Bogu i reči koje su mu videoci govorili u ime Jehove, Boga Izraelovog, zapisana su u Letopisima careva Izraela. 19 Njegova molitva i kako je Boga dirnulo njegovo preklinjanje, kao i svi njegovi gresi, nevera i mesta na kojima je sagradio uzvišice i postavio Ašerine motke i idole pre nego što se ponizio – sve je to zabeleženo u zapisima videlaca. 20 Manasija umre, pa ga sahraniše u njegovoj palati. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Amon.
Amon, car Jude
(2. Car 21:19-26)
21 Amon je imao dvadeset dve godine kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao dve godine. 22 Činio je ono što je zlo u Jehovinim očima, kao i njegov otac Manasija. Služio je svim idolima koje je napravio njegov otac Manasija i prinosio im žrtve. 23 Ali, za razliku od svoga oca Manasije, nije se ponizio pred Jehovom, nego je još uvećao svoju krivicu. 24 Amonovi službenici skovaše zaveru protiv njega i ubiše ga u njegovoj palati. 25 Potom narod zemlje pobi sve koji su skovali zaveru protiv cara Amona i na mesto cara postavi njegovog sina Josiju.
