1 Solomon reče: „Jehova reče da će u tamnom oblaku prebivati. 2 Sagradio sam ti veličanstven dom, mesto na kom ćeš prebivati doveka.”
Solomon govori narodu
(1. Car 8:12-21)
3 Dok je sva izraelska zajednica tamo stajala, car se okrenu i blagoslovi je, 4 pa reče: „Blagosloven Jehova, Bog Izraelov, jer je ispunio obećanje koje je dao mom ocu Davidu kada je rekao: 5 ‚Od dana kada sam svoj narod izveo iz Egipta, nisam izabrao nijedan grad u nekom od izraelskih plemena da se u njemu sagradi dom za moje Ime, niti sam izabrao ikoga da vlada nad mojim narodom Izraelom. 6 A sada sam izabrao Jerusalim, da moje Ime bude u njemu, i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘ 7 Moj otac David bio je naumio da sagradi dom za Ime Jehove, Boga Izraelovog, 8 ali mu je Jehova rekao: ‚Naumio si da sagradiš dom za moje Ime, i dobro si učinio. 9 Ali, nećeš ti graditi dom, nego tvoj rođeni sin. On će sagraditi dom za moje Ime.‘[a]
10 „Jehova je ispunio svoje obećanje: ja sam nasledio svog oca Davida i seo na Izraelov presto, baš kao što je Jehova i obećao, i sagradio sam dom za Ime Jehove, Boga Izraelovog, 11 i u njega sam stavio Kovčeg u kom je Savez koji je Jehova sklopio sa izraelskim narodom.”
Solomonova molitva
(1. Car 8:22-53)
12 Tada Solomon, pred celom izraelskom zajednicom, stade pred Jehovin žrtvenik i raširi ruke. 13 A bio je napravio bronzano postolje pet lakata dugo, pet lakata široko i tri lakta visoko[b] i postavio ga nasred spoljnog dvorišta. On se pope na njega, kleknu pred celom izraelskom zajednicom, raširi ruke prema nebu 14 i reče: „Jehova, Bože Izraelov, nema Boga kao što si ti, ni na nebu ni na zemlji. Ti se držiš svog Saveza ljubavi sa svojim slugama koji svim srcem žive kao što ti tražiš. 15 Održao si obećanje koje si dao svom sluzi Davidu, mom ocu – danas si ispunio ono što si rekao.
16 „Sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom sluzi Davidu, mom ocu, i ono što si obećao kada si rekao: ‚Uvek će jedan od tvojih sedeti preda mnom na Izraelovom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili da žive po mom Zakonu kao što si ti živeo.‘ 17 Stoga, Jehova, Bože Izraelov, neka se sada obistini ono što si obećao svom sluzi Davidu.
18 „Ali, zar će Bog zaista prebivati na zemlji, sa ljudima? Pa ni nebesa ni nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom koji sam sagradio! 19 Ipak, obrati pažnju na molitvu, Jehova, Bože moj, i molbu za milost i čuj vapaj i molitvu koje ti ja, tvoj sluga, upućujem. 20 Neka tvoje oči i dan i noć gledaju prema ovom Domu, prema ovom mestu za koje si rekao da ćeš u njega staviti svoje Ime, da bi čuo molitvu koju tvoj sluga moli okrenut prema ovom mestu. 21 Čuj molitvu svoga sluge i svoga naroda Izraela kada se budu molili okrenuti prema ovom mestu. Čuj sa neba, svog prebivališta, i kad čuješ, oprosti.
22 „Kada neko zgreši protiv svoga bližnjega i treba da se zakune, pa dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu, 23 čuj sa neba i presudi među svojim slugama po njihovim delima: krivca osudi, a nedužnoga oslobodi.
24 „Kada tvoj narod Izrael bude poražen od neprijatelja zato što je zgrešio protiv tebe, pa ti se okrene i prizna tvoje Ime upućujući ti molitve i molbe za milost u ovom Domu, 25 tada to čuj sa neba i oprosti greh svom narodu Izraelu i vrati ga u zemlju koju si dao njegovim praocima.
26 „Kada se nebo zatvori i ne padne kiša zato što su zgrešili protiv tebe, a oni se pomole okrenuti prema ovom mestu i priznaju tvoje Ime, pa se okrenu od svoga greha jer si ih udario nevoljom, 27 tada to čuj sa neba i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu. Nauči ih da žive ispravno i pošalji kišu na zemlju koju si dao svom narodu u nasledstvo.
28 „Kada u zemlji zavlada glad ili pomor, medljika ili buđ, skakavci ili popci, ili kada neprijatelj opsedne neki njihov grad, ili naiđe neka druga pošast ili bolest, 29 pa ti molitvu ili molbu za milost uputi bilo ko iz tvog naroda Izraela, znajući zašto ga je snašla pošast, i raširi ruke prema ovom Domu, 30 čuj to tada sa neba, svog prebivališta. Oprosti i postupi sa svakim čovekom u skladu sa svim onim što čini, jer znaš njegovo srce – ti jedini znaš srce ljudi. 31 Tada će te se bojati i živeti kao što tražiš sve dok žive u zemlji koju si dao našim praocima.
32 „Što se tiče tuđinca, nekoga ko ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je zbog tvog velikog Imena, tvoje moćne ruke i ispružene desnice došao iz daleke zemlje – kada tuđinac dođe i pomoli se prema ovom Domu, 33 čuj to tada sa neba, svog prebivališta, i učini to što tuđinac od tebe traži, da bi svi narodi na zemlji znali tvoje Ime i bojali te se kao i tvoj narod Izrael, i znali da ovaj Dom koji sam sagradio nosi tvoje Ime.
34 „Kada tvoj narod krene u rat protiv neprijatelja, kud god ga poslao, pa se pomoli Jehovi prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam ja sagradio za tvoje Ime, 35 čuj tada sa neba njihovu molitvu i molbu za milost i opravdaj ih.
36 „Kada zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne greši – i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijatelju da ih kao roblje odvede u svoju zemlju, daleko ili blizu, 37 pa ako se promene u zemlji svog zatočeništva i pokaju se i zamole te za milost u zemlji svog zatočeništva, govoreći: ‚Zgrešili smo. Zlo i opako smo postupili‘, 38 i ako ti se okrenu svim svojim srcem i svom svojom dušom u zemlji svog zatočeništva u koju su odvedeni, i pomole se okrenuti prema zemlji koju si dao njihovim praocima, prema gradu koji si izabrao i Domu koji sam ja sagradio za tvoje Ime, 39 čuj tada sa neba, svog prebivališta, njihovu molitvu i molbu za milost, i opravdaj ih. Oprosti svom narodu, koji je zgrešio protiv tebe.
40 „Bože moj, pomno gledaj i slušaj molitve koje se mole na ovom mestu. 41 A sada, ustani, Jehova, Bože, i dođi na mesto svoga počinka, ti i Kovčeg tvoje moći. Neka se tvoji sveštenici, Jehova, Bože, zaodenu spasenjem, neka se tvoji verni raduju u blagostanju. 42 Jehova, Bože, ne odbaci svoga pomazanika. Seti se ljubavi svoga sluge Davida.”
