Solomon osveštava Hram
(1. Car 8:62-66)
1 Kada je Solomon završio molitvu, sa neba se spusti oganj i sažeže žrtve paljenice i klane žrtve. Slava Jehovina ispuni Hram, 2 pa sveštenici nisu mogli da uđu u Dom Jehovin jer ga je ispunila Slava Jehovina.
3 Kada su svi Izraelci videli oganj koji je sišao i Slavu Jehovinu iznad Hrama, kleknuše na pločnik licem do zemlje, pa su se klanjali i zahvaljivali Jehovi, govoreći: „On je dobar; ljubav njegova ostaje doveka.”[a]
4 Tada car i sav narod prineše klane žrtve pred Jehovom. 5 Car Solomon prinese žrtvu: dvadeset dve hiljade grla krupne stoke i sto dvadeset hiljada grla sitne stoke. Tako car i sav narod posvetiše Božiji Dom.
6 Sveštenici zauzeše svoja mesta, a tako i Leviti sa Jehovinim muzičkim instrumentima, koje je car David bio napravio za hvaljenje Jehove i koji su se koristili kada je on zahvaljivao, govoreći: „Ljubav njegova ostaje doveka.” Stojeći preko puta Levitâ, sveštenici su duvali u trube, a svi Izraelci su stajali.
7 Solomon osvešta srednji deo dvorišta ispred Doma Jehovinog i tamo prinese žrtve paljenice i loj žrtava za zajedništvo, jer je bronzani žrtvenik koji je napravio bio suviše mali da primi sve žrtve paljenice, žitne žrtve i loj.
8 Potom Solomon, i sav Izrael s njim – silno mnoštvo naroda od Levo-Hamata do Egipatskog potoka – proslavi praznik[b] koji je padao u to vreme. 9 Osmoga dana održaše svečani skup, pošto su sedam dana slavili posvećenje žrtvenika i još sedam dana slavili praznik.
10 Dvadeset trećeg dana sedmog meseca Solomon otpusti narod, koji je bio srećan i zadovoljan zbog svega dobrog što je Jehova učinio za Davida i Solomona i za svoj narod Izrael.
Bog se ponovo pokazuje Solomonu
(1. Car 9:1-9)
11 Kada je Solomon završio Dom Jehovin i carsku palatu i kada je uspeo da izvrši sve što je bio naumio da uradi u Domu Jehovinom i u svojoj palati, 12 Jehova mu se pokaza noću i reče mu: „Čuo sam tvoju molitvu i izabrao sam ovo mesto da mi bude hram za prinošenje žrtava.
13 „Kada zatvorim nebo, pa ne pada kiša, ili zapovedim skakavcima da opustoše zemlju, ili na svoj narod pošaljem pomor, 14 ako se moj narod, koji se zove mojim Imenom, ponizi i pomoli, potraži moje lice i okrene se od svoga zlog načina života, ja ću čuti sa neba i oprostiti mu greh i isceliti njegovu zemlju. 15 Moje oči i uši pomno će paziti na molitve koje se mole na ovome mestu. 16 Izabrao sam i osveštao ovaj hram, da u njemu doveka bude moje Ime. Moje oči i srce stalno će biti tamo.
17 „A ti, ako budeš živeo preda mnom kao što je živeo tvoj otac David i činio sve što zapovedam i držao se mojih uredbi i zakonâ, 18 učvrstiću tvoj carski presto, kao što sam rekao tvom ocu kad sam s njim sklopio savez: ‚Uvek će jedan od tvojih potomaka vladati u Izraelu‘.
19 „Ali, ako se okrenete od mene i odbacite uredbe i zapovesti koje sam vam dao, pa odete da služite drugim bogovima i da im se klanjate, 20 iščupaću Izraelce iz moje zemlje, koju sam im dao, i odbaciću ovaj hram koji sam osveštao za svoje Ime. Učiniću ga uzrečicom i rugalicom među svim narodima. 21 I mada je sada ovaj hram tako uzvišen, svi koji budu prolazili zgražavaće se. ‚Zašto je Jehova učinio ovako nešto ovoj zemlji i ovom hramu?‘ pitaće oni, 22 a drugi će odgovarati: ‚Zato što su ostavili Jehovu, Boga svojih praotaca, koji ih je izveo iz Egipta, i priklonili se drugim bogovima, klanjali im se i služili im – zato je on na njih doveo svu ovu nesreću.‘”
