David saznaje za Saulovu i Jonatanovu smrt
1 Posle Saulove smrti, David se, pošto je porazio Amalečane, vrati u Ciklag i tamo ostade dva dana. 2 Trećega dana dođe jedan čovek iz Saulovog tabora, razderane odeće i glave posute zemljom. Kada je došao pred Davida, ničice mu se pokloni.
3 „Odakle dolaziš?” upita ga David.
A on odgovori: „Umakao sam iz Izraelovog tabora.”
4 „Šta se dogodilo?” upita ga David. „Ispričaj mi!”
„Vojska je pobegla iz boja”, odvrati čovek, „ali mnogo vojnika je i poginulo. I Saul i njegov sin Jonatan su mrtvi.”
5 Na to David upita mladića koji mu je doneo vest: „Otkud znaš da su Saul i njegov sin Jonatan mrtvi?”
6 „Slučajno sam se zatekao na gori Gilboi”, odgovori mladić, „i naišao na Saula. Bio je oslonjen na svoje koplje, a borna kola i konjanici samo što nisu stigli do njega. 7 On se okrenu i ugleda me, pa me pozva, a ja rekoh: ‚Molim?‘ 8 On me upita: ‚Ko si?‘ a ja mu rekoh: ‚Amalečanin.‘ 9 On mi na to reče: ‚Stani nad mene i ubij me! U smrtnim sam mukama, ali sam još živ.‘ 10 Tako ja stadoh nad njega i ubih ga, jer sam znao da, onako ranjen, neće ostati živ. Onda sam skinuo krunu s njegove glave i narukvicu koja mu je bila na ruci, pa sam ih, evo, doneo tebi, gospodaru.”
11 Na to David zgrabi i razdre svoju odeću, a tako učiniše i svi ljudi s njim. 12 Žalili su, plakali i postili do večeri zato što su Saul i Jonatan, Jehovina vojska i izraelski narod pali od mača.
13 David upita onog mladića koji mu je doneo vest: „Odakle si?”
„Ja sam sin jednog došljaka, Amalečanina”, odgovori ovaj.
14 „Kako si se usudio da digneš ruku na pomazanika Jehovinog i da ga ubiješ?” upita ga David, 15 pa pozva jednoga od svojih slugu rekavši: „Dođi i pogubi ovoga!”
I sluga ga ubi.
Dok je mladić umirao, 16 David mu dobaci: „Sâm si kriv za svoju smrt, jer si svedočio sâm protiv sebe kada si rekao: ‚Ubio sam pomazanika Jehovinog.‘”
Davidova tužbalica za Saulom i Jonatanom
17 Tada David ispeva ovu tužbalicu o Saulu i njegovom sinu Jonatanu 18 i reče: „Neka Judeji uče ovu Pesmu o lŷku.” Ta pesma je zapisana u Knjizi Jašarevoj.
19 „Slava tvoja, Izraele, pokošena
na tvojim visovima leži.
O kako padoše ratnici!
20 Ne pričaj o tome u Gatu,
ne obznanjuj to na ulicama Aškelona,
da filistejskim kćerima ne bude milo,
da se ne obraduju kćeri neobrezanih.
21 Oj gore gilboanske, nemale ni rose ni kiše,
ni njiva što prinos žrtveni rađaju,
jer na vama je štit ratnikov okaljan,
štit Saulov uljem nepremazan.
22 Od krvi pobijenih, od sala ratnikâ
nije se lŷk Jonatanov okretao,
niti se mač Saulov vraćao nenasićen.
23 Saul i Jonatan, za života voljeni i mili,
ni u smrti nisu razdvojeni.
Od orlova behu brži,
od lavova snažniji.
24 Kćeri izraelske, za Saulom plačite.
U skerlet vas je i gizdavo ruho oblačio,
zlatnim ukrasima kitio vam odeću.
25 O kako u boju padoše ratnici!
Na visovima tvojim Jonatan pokošen leži.
26 Srce mi se cepa za tobom, Jonatane, brate,
mnogo sam te voleo.
LJubav mi je tvoja divnija bila
od ljubavi žena.
27 O kako padoše ratnici
i skrši se bojno oružje!”
