Prorok Natan prekoreva Davida
1 Jehova posla Natana Davidu.
Kada je Natan došao, reče mu: „Živela dva čoveka u jednom gradu – jedan bogat, a drugi siromašan. 2 Bogataš je imao mnogo sitne i krupne stoke, 3 a siromah nije imao ništa osim jedne jedine ovčice koju je kupio. Gajio ju je, i ona je rasla uz njega i njegovu decu. Jela je što i on, pila iz njegove čaše i spavala mu na krilu. Bila mu je poput kćeri.
4 „Jednom onom bogatome dođe neki putnik-namernik, ali njemu bi žao da uzme jednu životinju od svoje sitne ili krupne stoke da mu spremi jelo, nego uze siromahovu ovčicu i spremi od nje jelo svome gostu.”
5 David se silno razgnevi na bogataša, pa reče Natanu: „Tako mi Jehove živoga, čovek koji je to učinio zaslužuje da umre! 6 I još treba da plati četvorostruku vrednost one ovčice, jer je to učinio bez ikakve samilosti!”
7 „Ti si taj čovek”, reče mu Natan. „Ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Sâm ja pomazao sam te za cara nad Izraelom i sâm ja izbavio sam te iz Saulovih ruku. 8 Dao sam ti kuću i žene tvoga gospodara. Dao sam ti narod Izraela i Jude. I da je to bilo malo, bio bih ti dao još. 9 Zašto si prezreo reč Jehovinu učinivši ono što je zlo u njegovim očima? Ubio si Uriju Hetita mačem Amonaca, a njegovu ženu uzeo si sebi. 10 Zato se mač nikada neće okrenuti od tvoje porodice, jer si me prezreo i sebi uzeo ženu Urije Hetita.‘
11 „Ovako kaže Jehova: ‚Učiniću da ti jedan od tvojih ukućana donese nesreću. Na tvoje oči ću ti uzeti žene i dati ih nekome ko ti je blizak, i on će s njima polno opštiti usred bela dana. 12 Da, ti si ono učinio tajno, a ja ću ovo učiniti usred bela dana, pred celim Izraelom.‘”
13 Na to David reče Natanu: „Zgrešio sam protiv Jehove.”
A Natan mu odgovori: „Jehova ti je oprostio. Nećeš umreti. 14 Ali zato što si svojim činom pokazao krajnji prezir prema Jehova, umreće sin koji ti se rodio.”
Smrt Davidovog sina
15 Kada je Natan otišao kući, Jehova učini da se razboli dete koje je Urijina žena rodila Davidu. 16 David se molio Bogu za dete i postio, a uveče ulazio u kuću i provodio noć ležeći na goloj zemlji. 17 Njegovi dvorani su dolazili da ga podignu sa zemlje, ali on je odbijao, a nije hteo ni da jede s njima.
18 Sedmoga dana, dete umre.
Davidovi službenici su se plašili da mu kažu da je dete umrlo, jer su mislili: „I dok je dete bilo živo, govorili smo mu, ali on nije hteo da nas sluša. Kako da mu kažemo da je dete umrlo? Mogao bi sebi učiniti neko zlo.”
19 David primeti da njegovi službenici nešto šapuću među sobom i shvati da je dete umrlo.
„Je li dete umrlo?” upita ih on.
„Jeste”, odgovoriše oni, „umrlo je.”
20 Tada David ustade sa zemlje. Kada se oprao, namazao pomašću i presvukao, ode i pokloni se u Domu Jehovinom. Onda uđe u svoju palatu, gde zatraži da mu donesu hrane, pa je jeo.
21 NJegovi službenici ga upitaše: „Šta to radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je umrlo, ti si ustao i jedeš!”
22 A on odgovori: „Da, dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao. Mislio sam: ‚Ko zna? Možda će mi se Jehova smilovati i pustiti dete da živi.‘ 23 Ali zašto da postim sad kad je umrlo? Mogu li da ga vratim? Ja ću otići njemu, ali ono se meni neće vratiti.”
Solomonovo rođenje
24 Potom David uteši svoju ženu Vitsaveju. Opet je spavao s njom, i ona rodi sina, kome David dade ime Solomon.
Jehova zavole dečaka 25 i zato poruči preko proroka Natana da mu se dâ ime Jedidjah[a].
David zauzima Rabu
(1. Let 20,1-3)
26 Joav napade amonski grad Rabu i zauze carsku tvrđavu, 27 pa posla glasnike Davidu s porukom: „Napao sam Rabu i zauzeo gradski vodovod. 28 Sada ti okupi ostatak vojske, pa opsedni grad i osvoji ga, jer ću ga inače ja osvojiti, i biće nazvan po meni.”
29 Tako David okupi svu vojsku, ode do Rabe, napade je i osvoji. 30 On uze krunu s glave njihovog cara – tešku jedan talant[b] zlata i sa dragim kamenom na sebi – koju mu staviše na glavu. Iz grada uze velik plen 31 i izvede iz njega narod, kome odredi da radi testerama, gvozdenim pijucima i sekirama i da pravi cigle. Tako učini u svim amonskim gradovima. Potom se sa svom vojskom vrati u Jerusalim.
