Avesalomov ustanak

¹ Posle nekog vremena, Avesalom nabavi sebi borna kola i konje i pedeset ljudi da trče pred njim. ² Ustajao bi rano i stajao pored puta koji vodi prema gradskoj kapiji. Kad god bi neko došao da podnese žalbu da je car razmotri, Avesalom bi mu doviknuo: „Iz kog si grada?” A kada bi mu taj odgovorio iz kog je Izraelovog plemena, ³ Avesalom bi rekao: „Tvoji zahtevi su opravdani i ispravni, ali ovde nema carevog predstavnika koji bi te saslušao.” ⁴ I još bi dodao: „E, kad bi mene postavili za sudiju u ovoj zemlji! Onda bi svako ko ima neku žalbu ili parnicu mogao da dođe meni, a ja bih se postarao da mu se sudi po pravdi.” ⁵ A kad god bi mu neko prišao da mu se pokloni, Avesalom bi ga zagrlio i poljubio. ⁶ Tako je postupao prema svim Izraelcima koji su dolazili caru da traže pravdu, i tako je osvojio srce Izraelaca.

⁷ Posle četiri godine, Avesalom reče caru: „Pusti me da odem u Hevron i izvršim zavet koji sam dao Jehovi. ⁸ Dok sam ja, tvoj sluga, živeo u Gešuru, u Aramu, ovako sam se zavetovao: ‚Ako me Jehova odvede nazad u Jerusalim, pokloniću se Jehovi u Hevronu.‘”

⁹ „Idi u miru”, reče mu car, i Avesalom ode u Hevron.

¹⁰ Potom Avesalom posla tajne glasnike po svim izraelskim plemenima, da kažu: „Čim začujete zvuk ovnujskog roga, recite: ‚Avesalom je car u Hevronu!‘”

¹¹ S Avesalomom je bilo otišlo dve stotine ljudi iz Jerusalima. Bili su pozvani kao gosti i pošli su ništa ne sluteći. ¹² Dok je Avesalom prinosio žrtve, posla po Ahitofela Gilonca, Davidovog savetnika, da dođe iz svog rodnog grada Gila. Tako je zavera ojačala i narod se u sve većem broju priklanjao Avesalomu.

David beži iz Jerusalima

¹³ Jedan glasnik dođe Davidu i reče: „Izraelci su se priklonili Avesalomu.”

¹⁴ Na to David reče svim svojim službenicima koji su s njim bili u Jerusalimu: „Bežimo smesta, inače mu nijedan od nas neće umaći! Odmah krenimo, da nas ne preduhitri i porazi, pa mačem pobije sve u gradu!”

¹⁵ Carevi službenici odgovoriše: „Gospodaru care, učinićemo kako god odlučiš.”

¹⁶ Car krenu pešice, a svi njegovi ukućani za njim. Ostavio je samo deset naložnica da vode brigu o palati. ¹⁷ Dok su car i sav narod odlazili iz grada, stadoše kod poslednje kuće. ¹⁸ Kraj njega prođoše svi njegovi službenici, a tako i Kerećani i Peletovci, i svih šest stotina Gitejaca koji su došli s njim iz Gata.

¹⁹ Car upita Itaja Gitejca: „Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i ostani uz novog cara. Ti si stranac, izgnanik iz svoje zemlje. ²⁰ Koliko juče si došao k nama, pa zar da te već danas teram da se unaokolo potucaš sa mnom, kad ni sam ne znam kuda idem? Vrati se i sa sobom povedi svoju sabraću, a Božija ljubav i vernost neka budu s tobom.”

²¹ Ali Itaj odgovori caru: „Tako mi Jehove živoga i živoga mi tebe, gospodaru care, gde god budeš ti, živ ili mrtav, biću i ja, tvoj sluga.”

²² Na to mu David reče: „Dobro, idi napred.”

Tako Itaj Gitejac ode napred sa svim svojim ljudima i ženama i nejači koja je bila s njima.

²³ Cela zemlja je glasno plakala dok je sav onaj narod prolazio. Car pređe preko doline Kidron, i sav narod krenu putem prema pustinji. ²⁴ Bio je tu i Sadok i Leviti koji su nosili Kovčeg Božijeg saveza. Oni spustiše Božiji kovčeg, pa je Aviatar prinosio žrtve dok sav narod nije izašao iz grada.

²⁵ Car reče Sadoku: „Vrati Božiji kovčeg u grad. Ako nađem milost u Jehovinim očima, on će me vratiti i dati mi da opet vidim i Kovčeg i njegovo boravište. ²⁶ Ali ako kaže: ‚Nisam zadovoljan tobom‘, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.”

²⁷ Car još reče svešteniku Sadoku: „Ti si videlac. Vrati se u grad u miru, sa svojim sinom Ahimaacom i s Jonatanom sinom Aviatarovim, ²⁸ a ja ću čekati na gazovima u pustinji dok od vas ne primim poruku.”

²⁹ Tako Sadok i Aviatar vratiše Božiji kovčeg u Jerusalim i tamo ostadoše.

³⁰ David se penjao uz Maslinsku goru plačući. Glava mu je bila pokrivena, a noge bose. I sav narod koji je bio s njim pokrio je glavu i plakao.

³¹ Davidu rekoše: „Ahitofel je među zaverenicima s Avesalomom.”

Stoga se David pomoli: „Jehova, učini da Ahitofelovi saveti budu nerazumni.”

³² Kada je David stigao na vrh, tamo gde se klanjao Bogu, dočeka ga Hušaj Arkijac, razderane odeće i glave posute zemljom.

³³ David mu reče: „Ako pođeš sa mnom, bićeš mi samo na teret. ³⁴ Ali, ako se vratiš u grad i kažeš Avesalomu: ‚Biću ti sluga, care. Bio sam sluga tvoga oca, a sada ću biti tvoj‘, moći ćeš da mi pomogneš tako što ćeš osujećivati Ahitofelove savete. ³⁵ Tamo će s tobom biti i sveštenici Sadok i Aviatar, pa im ti prenosi sve što budeš čuo u carevoj palati. ³⁶ S njima su i njihova dva sina: Ahimaac sin Sadokov i Jonatan sin Aviatarov. Po njima mi javljaj sve što budeš čuo.”

³⁷ Tako Davidov prijatelj Hušaj stiže u Jerusalim baš kad je Avesalom ulazio u grad.