Civa donosi darove Davidu
1 Kada je David zašao malo dalje od vrha Maslinske gore, ugleda Civu, Mefivošetovog slugu, koji ga je čekao sa dva osamarena magarca natovarena sa dvesta hlebova, sto grozdova suvog grožđa, sto letnjih voćaka i mešinom vina.
2 Car ga upita: „Šta ćeš s tim?”
A Civa odgovori: „Magarci su da careva porodica jaše na njima, hleb i voće momcima za jelo, a vino za okrepu onima koji se umore u pustinji.”
3 Tada ga car upita: „A gde je unuk tvoga gospodara?”
„Ostao je u Jerusalimu”, odgovori Civa, „pošto misli: ‚Danas će mi izraelski narod vratiti carstvo moga dede.‘”
4 Na to mu car reče: „Sve što je bilo Mefivošetovo od sada je tvoje.”
A Civa odvrati: „Ponizno ti zahvaljujem. Samo da uvek nalazim milost u tvojim očima, moj gospodaru care!”
Šimi proklinje Davida
5 Kada je car David stigao do Bahurima, jedan čovek iz istog bratstva kao i Saulova porodica izađe odande proklinjući. Zvao se Šimi sin Gerin. 6 On zasu kamenjem Davida i sve njegove službenike i sav narod i ratnike koji su stajali levo i desno od cara.
7 Proklinjući, Šimi reče: „Odlazi! Odlazi, krvniče, ništarijo! 8 Oduzeo si Saulu carstvo, pa ti Jehova vraća za svu krv Saulove porodice koju si prolio. Jehova je carstvo predao u ruke tvom sinu Avesalomu. Eto, snašlo te zlo jer si krvnik!”
9 Tada Avišaj sin Cerujin reče caru: „Zar da te proklinje ovo crknuto pseto, moj gospodaru care? Pusti me da odem preko i odrubim mu glavu.”
10 Ali car reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Cerujini? Ako on proklinje zato što mu je Jehova naredio: ‚Prokuni Davida‘, ko sme da pita: ‚Zašto to radiš?‘”
11 Onda reče Avišaju i svim svojim službenicima: „Moj rođeni sin hoće da me ubije, pa što da neće ovaj Venijaminovac. Pustite ga neka proklinje, jer mu je Jehova tako zapovedio. 12 Možda će Jehova videti moju nevolju i uzvratiti mi dobrotom za ove njegove kletve danas.”
13 Tako David i njegovi ljudi nastaviše dalje putem, a Šimi je išao padinom preko puta Davida, proklinjući, gađajući ga kamenjem i zasipajući ga zemljom. 14 Car i sav narod s njim stigoše na svoje odredište iznureni i tamo se okrepiše.
Ahitofelov savet
15 Kada je Avesalom sa svom izraelskom vojskom ušao u Jerusalim, s njim je bio i Ahitofel.
16 Hušaj Arkijac, Davidov prijatelj, dođe Avesalomu i reče mu: „Živeo car! Živeo car!”
17 Avesalom ga upita: „Zar tako pokazuješ ljubav prema svom prijatelju? Zašto nisi otišao s njim?”
18 „Ne”, odgovori mu Hušaj, „nego, biću s onim koga su izabrali Jehova, ovaj narod i svi Izraelci, i ostaću s njim. 19 Uostalom, kome treba da služim? Zar ne treba da služim sinu? Kao što sam služio tvom ocu, tako ću služiti i tebi.”
20 Tada se Avesalom obrati Ahitofelu: „Posavetuj nas. Šta da radimo?”
21 Ahitofel odgovori: „Spavaj s naložnicama svoga oca, koje je ostavio da vode brigu o palati. Tada će sav Izrael čuti kako si se užasno zamerio ocu, pa će te svi koji su s tobom još više podržavati.”
22 Tako za Avesaloma razapeše šator na krovu, pa je spavao s naložnicama svoga oca naočigled celom Izraelu. 23 A u to vreme su i David i Avesalom smatrali da je Ahitofelov savet isto što i savet dobijen od Boga.
