Ahitofelova smrt
1 Ahitofel reče Avesalomu: „Izabrao bih dvanaest hiljada ljudi, pa bih još noćas krenuo u poteru za Davidom. 2 Napao bih ga dok je još umoran i slab i uterao mu strah u kosti. Tada bi se sav narod koji je s njim razbežao. Ubio bih samo cara, 3 a sav narod vratio tebi. Pošto bi bio ubijen samo onaj koga tražiš, svi bi se vratili. Sav narod bi ostao živ i zdrav.”
4 Ovaj naum se svide Avesalomu i svim izraelskim starešinama, 5 ali Avesalom ipak reče: „Pozovite i Hušaja Arkijca, da čujemo šta on ima da kaže.”
6 Kada je Hušaj došao k njemu, Avesalom mu reče: „Ahitofel nas je tako i tako savetovao. Da li da uradimo kako on kaže? Ako ne, reci nam šta ti misliš.”
7 Hušaj odgovori Avesalomu: „Ovoga puta Ahitofelov savet nije dobar. 8 Ti znaš svoga oca i njegove ljude. Oni su ratnici, žestoki kao mečka kojoj su oteli mečiće. Osim toga, tvoj otac je iskusan vojnik i neće provesti noć s narodom. 9 On se sigurno već sada sklonio u neku pećinu ili na neko drugo mesto. Ako on prvi napadne tvoju vojsku, ko god čuje za to reći će da je tvoja vojska doživela pokolj. 10 Tada će se i najhrabriji vojnik, čije je srce kao u lava, oduzeti od straha. Jer, sav Izrael zna da je tvoj otac ratnik i da su oni koji su s njim hrabri.
11 „Stoga ti savetujem ovo: Okupi sve Izraelce od Dana do Beer-Ševe – kojih ima kao peska na morskoj obali – i sâm ti ih povedi u boj. 12 Onda ćemo ga napasti gde god da je. Oborićemo se na njega kao rosa na zemlju i nećemo ostaviti u životu ni njega ni bilo koga od njegovih ljudi. 13 Ako se povuče u neki grad, svi Izraelci će onamo doneti užad i odvući grad u klanac, da se ni kamenčić od njega više neće moći naći.”
14 Tada Avesalom i svi Izraelci rekoše: „Savet Hušaja Arkijca bolji je od Ahitofelovog saveta.” Jer Jehova je čvrsto odlučio da osujeti Ahitofelov dobar savet kako bi Avesaloma snašlo zlo.
15 Hušaj reče sveštenicima Sadoku i Aviataru: „Ahitofel je Avesalomu i izraelskim starešinama savetovao da urade tako i tako, a ja sam im savetovao da urade ovako i ovako. 16 Stoga smesta poručite Davidu: ‚Noćas nemoj da noćiš na gazovima u pustinji, već obavezno pređi na drugu obalu, da ne stradaš i ti i sav narod s tobom.‘”
17 Jonatan i Ahimaac bili su kod En-Rogela. Onamo je odlazila jedna sluškinja i obaveštavala ih, pošto njih niko nije smeo da vidi kako ulaze u grad. Oni su onda išli i obaveštavali cara Davida. 18 Ali njih opazi jedan mladić i to javi Avesalomu, pa njih dvojica smesta odoše odande u Bahurim, gde dođoše do kuće jednog čoveka koji je imao bunar u dvorištu. Spustiše se u bunar, 19 a njegova žena uze prekrivač, razastre ga preko otvora bunara i posu žitom tako da se ništa nije moglo primetiti.
20 Kada su Avesalomove sluge došle toj ženi u kuću, upitaše: „Gde su Ahimaac i Jonatan?”
A ona im odgovori: „Otišli su preko potoka.”
Oni ih potražiše, ali ih ne nađoše, pa se vratiše u Jerusalim. 21 Kada su otišli, ona dvojica izađoše iz bunara i odoše da obaveste cara Davida.
„Krenite smesta i pređite preko reke”, rekoše mu, „jer je Ahitofel tako i tako savetovao protiv vas.”
22 Tako se David i sav narod s njim spremiše i pređoše preko reke Jordan. Do zore nije više bilo nikoga ko nije prešao preko reke.
23 Videvši da nisu prihvatili njegov savet, Ahitofel osedla magarca i krenu kući u svoj rodni grad. Tamo izdade naređenja svojim ukućanima, a potom se obesi. Tako je umro, pa ga sahraniše u grobnici njegovog oca.
24 David ode u Mahanajim, a Avesalom pređe preko reke Jordan sa svim Izraelcima. 25 Mesto Joava, Avesalom je za glavnog zapovednika vojske postavio Amasu, sina čoveka koji se zvao Jitra. Jitra je bio Izraelac i bio je oženjen Avigal kćeri Nahaševom, sestrom Joavove majke Ceruje. 26 Izraelci i Avesalom utaboriše se u Giladu.
27 Kada je David stigao u Mahanajim, Šovi sin Nahašev iz Rabe Amonske, zatim Mahir sin Amielov iz Lo-Devara i Barzilaj, Gilađanin iz Rogelima, 28 doneše posteljine, činija i glinenih sudova, a za jelo pšenice, ječma, brašna, prženog zrnevlja, boba, sočiva, 29 meda, urde, sitne stoke i kravljeg sira. To doneše Davidu i narodu koji je bio s njim, jer su govorili: „Narod je u pustinji ogladneo, umorio se i ožedneo.”
