Avesalomova smrt

¹ David izvrši smotru vojske koja je bila s njim i postavi zapovednike nad hiljadama i stotinama. ² Jednu trećinu vojske stavi pod Joavovo zapovedništvo, drugu pod zapovedništvo Joavovog brata Avišaja sina Cerujinog i treću pod zapovedništvo Itaja Gitejca.

Car onda naredi pokret i reče: „I ja ću s vama.”

³ Ali vojska odvrati: „Ti ne smeš da ideš. Ako budemo bežali, njima to neće ništa značiti. Čak ako nas i polovina izgine, ni to im neće ništa značiti. Ali ti sâm vrediš kao nas deset hiljada. Zato će biti bolje da nam pomažeš iz grada.”

⁴ Na to im car odgovori: „Uradiću onako kako mislite da je najbolje.”

Onda stade kraj kapije dok je kroz nju prolazila vojska u četama od po stotinu i od po hiljadu ljudi.

⁵ A Joavu, Avišaju i Itaju zapovedi: „Budite blagi prema mladiću Avesalomu, mene radi.”

Sva vojska je čula šta je zapovednicima zapovedio o Avesalomu. ⁶ Tako vojska izađe na polje u boj protiv Izraela. Bitka se povede u Efremovoj šumi, ⁷ gde Davidove sluge poraziše izraelsku vojsku. Pokolj toga dana bio je veoma velik: dvadeset hiljada poginulih. ⁸ Bitka se proširi po celom onom kraju, i toga dana više žrtava odnese šuma nego mač.

⁹ A Avesalom slučajno pade u ruke Davidovim slugama: Jahao je na svojoj mazgi i kada je ona prolazila ispod gustog granja jedne velike smrdljike, Avesalomu glava zape o granje, pa on ostade da visi u vazduhu, dok mazga otkasa dalje.

¹⁰ To vide jedan vojnik, pa javi Joavu: „Upravo sam video Avesaloma kako visi na jednoj smrdljici.”

¹¹ Na to Joav reče vojniku koji mu je to javio: „Šta! Video si ga? Pa što ga onda na licu mesta nisi sastavio sa zemljom? Za to bih ti dao deset šekela^[a] srebra i ratnički pojas.”

¹² A onaj mu reče: „Da mi na ruke izbroje i hiljadu šekela^[b] srebra, ne bih digao ruku na carevog sina. Svojim smo ušima čuli kada je car zapovedio tebi, Avišaju i Itaju: ‚Čuvajte mladića Avesaloma, mene radi.‘ ¹³ Da sam ga podmuklo ubio – a od cara se ništa ne može sakriti – ti bi se od mene ogradio.”

¹⁴ Joav odvrati: „Neću da dangubim ovde s tobom.”

Onda uze tri koplja i zabode ih u srce Avesalomu dok je ovaj još živ visio na smrdljici, ¹⁵ a deset Joavovih štitonoša opkoliše Avesaloma, pa ga oboriše i ubiše. ¹⁶ Tada Joav dunu u ovnujski rog, i vojska prestade da goni Izraelce, pošto ju je Joav tako zaustavio. ¹⁷ Avesaloma uzeše, pa ga odneše u šumu, baciše u jednu duboku jamu i zatrpaše velikom gomilom kamenja. U međuvremenu, svi Izraelci pobegoše svojim kućama.

¹⁸ Još dok je bio živ, Avesalom je uzeo jedan stub i postavio ga kao spomenik sebi u Carevoj dolini, jer, reče: „Nemam sina koji bi sačuvao uspomenu na moje ime.” Spomenik je nazvao po sebi, pa se on i dan-danas zove Avesalomov spomenik.

David saznaje za Avesalomovu smrt

¹⁹ Ahimaac sin Sadokov reče Joavu: „Daj da otrčim i caru javim dobru vest da ga je Jehova izbavio iz ruku njegovih neprijatelja.”

²⁰ „Danas ne možeš da budeš glasnik dobrih vesti”, reče mu Joav. „Možeš da budeš glasnik dobrih vesti neki drugi put, ali danas ne možeš, jer je carev sin mrtav.”

²¹ Onda Joav reče jednom Kušaninu: „Idi i javi caru šta si video.”

Kušanin se pokloni Joavu i otrča.

²² Ahimaac sin Sadokov opet reče Joavu: „Neka bude šta bude, samo me, molim te, pusti da otrčim za Kušaninom.”

„Zašto želiš da ideš, sinko”, upita ga Joav, „kad ne nosiš vest za koju bi mogao da budeš nagrađen?”

²³ Ali Ahimaac reče: „Neka bude šta bude, hoću da trčim.”

„Trči onda”, reče mu Joav, i Ahimaac otrča putem kroz ravnicu i preteče onog Kušanina.

²⁴ Dok je David sedeo između spoljne i unutrašnje kapije, stražar se pope na krov nad prolazom između kapija i ugleda jednog čoveka kako trči sam.

²⁵ Stražar to doviknu caru, a car mu reče: „Ako je sam, sigurno donosi dobre vesti.”

A onaj se sve više primicao.

²⁶ Stražar tada ugleda još jednoga kako trči, pa doviknu vrataru: „Eno još jedan trči sam!”

Na to car reče: „I ovaj donosi dobre vesti.”

²⁷ Stražar reče: „Čini mi se da onaj prvi trči kao Ahimaac sin Sadokov.”

„On je dobar čovek”, reče car, „i dolazi s dobrim vestima.”

²⁸ Ahimaac doviknu caru: „Zdravo”, pa mu se ničice pokloni i reče: „Hvala Jehovi, tvome Bogu, što nam je u ruke predao one koji su se digli protiv tebe, moj gospodaru care.”

²⁹ A car upita: „Je li mladić Avesalom živ i zdrav?”

Ahimaac mu na to odgovori: „Video sam veliku pometnju baš kad je Joav slao carevog slugu i mene, tvog slugu, ali ne znam šta je to bilo.”

³⁰ Car mu reče: „Stani sa strane i čekaj.”

Tako Ahimaac stade sa strane, pa je čekao.

³¹ Uto stiže onaj Kušanin i reče: „Moj gospodaru care, čuj dobru vest: Jehova te je danas izbavio iz ruku svih koji su se digli protiv tebe.”

³² Car ga upita: „Je li mladić Avesalom živ i zdrav?”

A Kušanin odgovori: „Neka tvoji neprijatelji, moj gospodaru care, i svi koji se dižu protiv tebe da ti nanesu zlo prođu kao taj mladić!”

³³ Na to se car silno potrese, pa se pope u odaju nad prolazom između kapija i zaplaka.

A dok je išao, govorio je: „Sine moj Avesalome! Sine moj, sine moj Avesalome! Da bar ja poginuh mesto tebe! Avesalome, sine moj, sine moj!”