1 Joavu javiše: „Eno car plače i tuguje za Avesalomom.”
2 Tako se toga dana pobeda pretvori u žalost za svu vojsku, jer je vojska čula da car tuguje za svojim sinom. 3 Vojska se toga dana krišom vrati u grad, kao što se krišom vraća vojska koja se osramotila pobegavši iz boja.
4 Pokrivši lice, car je ridao iz svega glasa: „Sine moj, Avesalome! Avesalome, sine moj, sine moj!”
5 Joav ode caru u kuću i reče: „Danas si ponizio sve svoje vojnike, koji su upravo spasli život i tebi i tvojim sinovima i kćerima, i tvojim ženama i naložnicama. 6 Ti voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si jasno pokazao da ti ništa ne znače ni zapovednici ni vojnici, jer vidim da bi ti bilo milije da je Avesalom danas živ, a svi mi mrtvi. 7 Nego, sada izađi i obodri svoje vojnike. Jer, kunem ti se Jehovom, ako ne izađeš, do noći ti neće ostati ni jedan jedini čovek. To će ti biti gora nesreća od svih koje su te snašle od tvoje mladosti do sada.”
8 Tada car ustade i sede u kapiji.
Kada su vojsci javili: „Eno car sedi u kapiji”, sva vojska dođe pred cara.
David se vraća u Jerusalim
U međuvremenu su Izraelci pobegli svojim kućama. 9 Narod je po svim Izraelovim plemenima raspravljao među sobom govoreći: „Car nas je spasao iz ruku naših neprijatelja. Izbavio nas je iz ruku Filistejaca, a sada je pobegao iz zemlje zbog Avesaloma. 10 A Avesalom, koga smo pomazali za svoga cara, poginuo je u boju. Pa što sad niko ne govori o tome da cara treba dovesti nazad?”
11 To što se pričalo po svem Izraelu dođe i do Davidovih odaja, pa on posla glasnike sveštenicima Sadoku i Aviataru s porukom: „Pitajte starešine Jude: ‚Zašto da vi budete poslednji koji će pomoći caru da se vrati u svoju palatu? 12 Vi ste moja sabraća, moja krv[a]. Zašto da budete poslednji koji će pomoći caru da se vrati?‘ 13 A Amasi recite: ‚Zar ti nisi moja krv? Neka me Bog najstrože kazni ako od sada ne budeš glavni zapovednik moje vojske mesto Joava.‘”
14 Svi Judeji se jednoglasno složiše, pa poručiše caru: „Vrati se sa svim svojim slugama.”
15 Tada car krenu da se vrati i dođe do reke Jordan. Judeji dođoše u Gilgal da ga dočekaju i prevedu preko Jordana. 16 U susret Davidu s Judejima pohita i Šimi sin Gerin, Venijaminovac iz Bahurima. 17 S njim je bilo hiljadu Venijaminovaca i Civa, Saulov domoupravitelj, sa svojih petnaest sinova i dvadeset slugu. Svi oni pohitaše preko Jordana, gde je bio car. 18 Pređoše preko gaza da prevezu careve ukućane i da izvrše sve što bude želeo.
Kada je prešao preko Jordana, Šimi sin Gerin pade ničice pred cara, 19 pa mu reče: „Ne smatraj me krivim, gospodaru. Zaboravi zlo koje sam ja, tvoj sluga, učinio onog dana kad si odlazio iz Jerusalima. Ne misli više o tome, 20 jer znam da sam zgrešio. Zato sam, evo, danas došao prvi od celog Josifovog plemena da dočekam tebe, svoga gospodara cara.”
21 Tada Avišaj sin Cerujin reče: „Šimija treba pogubiti! Proklinjao je pomazanika Jehovinog!”
22 Na to David reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Cerujini? Danas ste mi postali protivnici. Zar danas treba nekoga pogubiti u Izraelu? Zar ja ne znam da sam od danas opet car nad Izraelom?”
23 Onda uz zakletvu obeća Šimiju: „Nećeš umreti.”
24 A i Saulov je unuk Mefivošet bio došao da dočeka cara. Nije negovao noge, ni podrezivao brkove, ni prao odeću od dana kada je car otišao, pa sve do dana kada se vratio živ i zdrav.
25 Kada je iz Jerusalima došao u susret caru, ovaj ga upita: „Zašto nisi pošao sa mnom, Mefivošete?”
26 „Moj gospodaru care”, odgovori Mefivošet, „moj sluga Civa me je prevario. Pošto sam ja, tvoj sluga, hrom, rekao sam mu: ‚Osedlaj mi magarca, da ga uzjašem i pođem s carem.‘ 27 A on me je oklevetao kod tebe. Ali ti si, moj gospodaru care, poput Božijeg anđela. Zato učini kako misliš da je najbolje. 28 Jer, niko od porodice moga dede nije zaslužio od moga gospodara cara ništa drugo osim smrti, a ti si mene ipak primio među one koji jedu za tvojom trpezom. Pa otkuda mi onda pravo da ti se žalim?”
29 A car mu reče: „Ne troši više reči. Odlučio sam da ti i Civa podelite njive.”
30 „Neka Civa uzme sve”, reče Mefivošet caru, „samo kada si se ti, moj gospodaru care, vratio kući živ i zdrav!”
31 I Barzilaj Gilađanin je bio došao iz Rogelima da s carem pređe preko Jordana i da ga odande isprati. 32 Barzilaj je već bio veoma star – imao je osamdeset godina. Dok je car boravio u Mahanajimu, Barzilaj ga je snabdevao, jer je bio vrlo imućan.
33 Car reče Barzilaju: „Pređi sa mnom preko i ostani kod mene u Jerusalimu, da se ja staram o tebi.”
34 Ali Barzilaj odgovori caru: „A koliko mi to još godina života ostaje da bih sada išao s carem u Jerusalim? 35 Sada mi je osamdeset godina. Umem li da razlikujem dobro i zlo? Mogu li ja, tvoj sluga, da prepoznam ukus onoga što jedem i pijem? Mogu li još da čujem glasove pevača i pevačica? Zašto da ti budem na teret, moj gospodaru care? 36 Samo ću preći preko Jordana s tobom i malo te otpratiti. Zašto bi me ti tako nagradio? 37 Pusti me da se vratim, da umrem u svom gradu, blizu grobnice svoga oca i majke. Ali, evo tvoga sluge Kimhama. Neka on pređe s tobom, pa za njega učini kako misliš da je najbolje.”
38 Tada car reče: „Dobro, Kimham će preći sa mnom, i ja ću za njega učiniti kako ti misliš da je najbolje. Za tebe ću učiniti što god želiš.”
39 Sav narod pređe preko reke Jordan. Kada je car prešao preko, poljubi Barzilaja i blagoslovi ga, pa se ovaj vrati svojoj kući.
40 Kada je car prešao u Gilgal, s njim je prešao i Kimham. Caru je pri prelasku pomogla sva Judina vojska i pola Izraelove.
41 Svi Izraelci počeše da dolaze caru i da ga pitaju: „Zašto su te naša braća Judeji oteli i doveli preko Jordana s tvojim ukućanima i sa svim tvojim slugama?”
42 A Judeji odgovoriše Izraelcima: „Zato što je car naš blizak rod. Što se ljutite zbog toga? Jesmo li jeli na carev račun? Jesmo li išta uzeli za sebe?”
43 Tada Izraelci rekoše Judejima: „Mi imamo deset udela u caru, pa stoga polažemo veće pravo na cara. Zašto nas, onda, prezirete? Zar nismo mi prvi predložili da se car vrati?”
Ali Judeji odvratiše još žešće nego Izraelci.
