David pomazan za cara
1 Posle toga David upita Jehovu: „Da li da odem gore u neki Judin grad?”
A Jehova reče: „Idi.”
David upita: „Kuda da idem?”
„U Hevron”, odgovori Jehova.
2 Tako David ode onamo sa svoje dve žene, Ahinoam iz Jizreela i Avigajil, udovicom Navala iz Karmela. 3 David povede sa sobom i ljude koji su bili s njim i njihove porodice, pa se nastaniše u Hevronu i okolnim gradovima. 4 Onda Judeji dođoše u Hevron i tamo pomazaše Davida za cara nad Judinim plemenom.
Kada su Davidu rekli da su žitelji Javeš-Gilada sahranili Saula, 5 on im posla glasnike s porukom: „Blagoslovio vas Jehova što ste pokazali ovakvu ljubav prema svom gospodaru Saulu time što ste ga sahranili. 6 Neka sada Jehova vama pokaže svoju ljubav i vernost, a i ja ću vam uzvratiti dobrim zato što ste to učinili. 7 Sada budite jaki i hrabri, jer vaš gospodar Saul je mrtav, a mene je Judino pleme pomazalo za svoga cara.”
Davidova vojska se sukobljava sa Saulovom
8 U međuvremenu je Avner sin Nerov, glavni zapovednik Saulove vojske, uzeo Saulovog sina Iš-Bošeta i odveo ga preko u Mahanajim, 9 pa ga postavio za cara nad Giladom, Ašurijem, Jizreelom, Efremom, Venijaminom i celim Izraelom. 10 Iš-Bošet sin Saulov imao je četrdeset godina kada je postao car Izraela i vladao je dve godine. Ali Judino pleme je podržavalo Davida. 11 David je u Hevronu vladao nad Judinim plemenom sedam godina i šest meseci.
12 Avner sin Nerov ode sa slugama Iš-Bošeta sina Saulovog iz Mahanajima u Givon. 13 Joav sin Cerujin i Davidove sluge izađoše im u susret kod jezerceta Givona. Jedni sedoše s jedne strane jezerceta, a drugi s druge.
14 Tada Avner predloži Joavu: „Neka mladići ustanu i pobiju se prsa u prsa ovde pred nama.”
„Dobro”, odvrati Joav.
15 Onda odrediše jednak broj mladića – dvanaestoricu iz Venijamina za Iš-Bošeta sina Saulovog i dvanaestoricu od Davidovih slugu. 16 Svaki od njih zgrabi svog protivnika za glavu i zari mu bodež u bok, pa padoše zajedno. Zbog toga se to mesto u Givonu zove Helkat Hacurim[a].
17 Toga dana se povede žestoka bitka i Davidove sluge poraziše Avnera i Izraelce. 18 Tamo su bila tri Cerujina sina: Joav, Avišaj i Asael. Asael je bio brz kao gazela, 19 pa on pojuri za Avnerom, ne skrećući ni levo ni desno dok ga je gonio.
20 Avner se osvrnu i upita: „Jesi li to ti, Asaele?”
„Jesam”, odgovori on.
21 Tada mu Avner reče: „Skreni desno ili levo. Uhvati nekog mladića, pa njemu otmi oružje.”
Ali Asael ne htede da prestane da ga goni.
22 Avner ponovo opomenu Asaela: „Prestani da me goniš! Što da te ubijem? Kako bih onda mogao da izađem na oči tvom bratu Joavu?”
23 Asael opet odbi da prekine poteru, pa mu Avner zari zadnji kraj svoga koplja u trbuh. Koplje Asaelu izađe na leđa i on pade i ostade na mestu mrtav. Ko god je naišao na mesto gde je Asael pao i umro, zastao je.
24 Ali Joav i Avišaj nastaviše poteru za Avnerom i u suton stigoše do brda Ame blizu Gije, na putu prema givonskoj pustinji.
25 Tada se Venijaminovci okupiše iza Avnera, sastaviše četu i zauzeše položaj na vrhu jednog brda.
26 Avner doviknu Joavu: „Zar treba doveka da nas proždire mač? Zar ne shvataš da će se ovo gorko završiti? Koliko ćeš još čekati da narediš svojim ljudima da prestanu da gone svoju sabraću?”
27 „Tako mi Boga živoga”, odvrati Joav, „da nisi progovorio, moji ljudi bi nastavili da gone svoju sabraću do jutra.”
28 Onda Joav dunu u ovnujski rog, i sva njegova vojska se zaustavi – više nisu gonili Izrael ni borili se.
29 Avner i njegovi ljudi su celu tu noć išli kroz Aravu. Prešli su preko reke Jordan, produžili kroz ceo Bitron i stigli u Mahanajim.
30 Joav se vrati iz potere za Avnerom i okupi svu vojsku. Osim Asaela, nedostajalo je devetnaest Davidovih vojnika. 31 Davidove sluge ubile su tri stotine šezdeset Venijaminovaca koji su bili s Avnerom. 32 Asaela uzeše, pa ga sahraniše u grobnici njegovog oca u Vitlejemu. Potom su Joav i njegovi vojnici hodali celu noć i stigli u Hevron pred svitanje.
