1 Rat između Saulove i Davidove vladarske kuće trajao je dugo. David je sve više jačao, a Saulova kuća slabila.
2 U Hevronu su se Davidu rodili ovi sinovi:
njegov provorođeni, Amnon, sin Ahinoam iz Jizreela,
3 drugi Kileav, sin Avigajil, udovice Navala iz Karmela,
treći Avesalom, sin Maahe kćeri Talmaja, cara Gešura,
4 četvrti Adonija, sin Hagitin,
peti Šefatja, sin Avitalin,
5 i šesti Jitream, sin Davidove žene Egle.
Svi oni su se Davidu rodili u Hevronu.
Avner prelazi na Davidovu stranu
6 Tokom rata izmeću Saulove i Davidove vladarske kuće, Avner je jačao svoj položaj u Saulovoj kući.
7 A Saul je imao naložnicu koja se zvala Ricpa kći Ajina.
Iš-Bošet upita Avnera: „Zašto si spavao s naložnicom moga oca?”
8 Avner se silno naljuti što mu je Iš-Bošet to rekao, pa odgovori: „Zar sam ja pseto koje služi Judi? I dan-danas pokazujem ljubav prema kući tvog oca Saula i njegovoj porodici i prijateljima. Nisam te predao u Davidove ruke, a ti me sada optužuješ da sam zgrešio s tom ženom! 9 Neka me Bog najstrože kazni ako ne učinim za Davida ono što mu je Jehova uz zakletvu obećao: 10 da će oduzeti carstvo Saulovoj kući i uspostaviti Davidov presto nad Izraelom i Judom od Dana do Beer-Ševe!”
11 Iš-Bošet se više ne usudi da ijednom rečju odgovori Avneru, jer ga se uplašio.
12 Tada Avner posla glasnike da u njegovo ime kažu Davidu: „Čija je zemlja? Sklopi savez sa mnom, i ja ću ti pomoći da ceo Izrael pređe u tvoje ruke.”
13 „Dobro”, reče David. „Sklopiću savez s tobom. Ali jedno tražim od tebe: nemoj da mi dolaziš ako sa sobom ne dovedeš Saulovu kćer Mihal.”
14 Onda David posla glasnike Iš-Bošetu sinu Saulovom s porukom: „Vrati mi moju ženu Mihal, s kojom sam se verio kad sam doneo sto filistejskih obrezaka.”
15 Na to Iš-Bošet posla ljude da Mihal oduzmu njenom mužu Paltielu sinu Laiševom. 16 Ali njen muž pođe s njom, plačući iza nje celim putem do Bahurima.
Tamo mu Avner reče: „Vrati se kući!”
I on se vrati.
17 Avner posla poruku starešinama Izraela: „Već neko vreme želite da proglasite Davida za svoga cara. 18 Učinite to sada, jer je Jehova obećao Davidu: ‚Rukom svoga sluge Davida spašću svoj narod Izrael iz ruku Filistejaca i svih njegovih neprijatelja.‘”
19 A s Venijaminovcima Avner porazgovara lično, pa ode u Hevron da prenese Davidu sve što Izrael i celo Venijaminovo pleme žele. 20 Kada je Avner sa dvadestoricom svojih ljudi došao Davidu u Hevron, David im priredi gozbu.
21 Avner reče Davidu: „Pusti me da odmah pođem i okupim sav Izrael za tebe, moga gospodara cara, da s tobom sklope savez, pa ćeš vladati nad svime što ti srce želi.”
I David ga pusti i on ode u miru.
Avnerova smrt
22 Upravo tada se iz pohoda vratiše Davidove sluge i Joav i sa sobom doneše velik plen. Avner nije više bio s Davidom u Hevronu, jer ga je David pustio da ode u miru. 23 Kada je Joav stigao sa svom vojskom, rekoše mu: „Avner sin Nerov bio je kod cara i car ga je pustio da ode u miru.”
24 Na to Joav ode caru i reče: „Šta si to učinio? Avner je bio kod tebe, a ti si ga pustio da ode! Zašto, 25 kad znaš Avnera sina Nerovog – da je došao k tebi samo zato da te prevari i da vidi kuda se krećeš i sazna sve što radiš?”
26 Joav onda ode od Davida, pa posla glasnike za Avnerom, i oni ga vratiše od bunara Sire, a da David o tome nije ništa znao. 27 Kada se Avner vratio u Hevron, Joav ga odvede na stranu, u jedan ulaz, kao da želi s njim nasamo da razgovara, pa ga, da bi osvetio krv svoga brata Asaela, ubode u trbuh, i Avner umre.
28 Doznavši za to kasnije, David reče: „Ja i moje carstvo bićemo doveka nedužni pred Jehovom za krv Avnera sina Nerovog. 29 Neka krivica za prolivanje njegove krvi bude na Joavu i na svoj njegovoj porodici. Neka u Joavovoj porodici uvek bude neko ko boluje od gnojnih rana, ili zarazne kožne bolesti, ili ko ide uz pomoć štapa, ili ko će pasti od mača, ili ko nema šta da jede.”
30 Joav i njegov brat Avišaj ubili su Avnera zato što je ubio njihovog brata Asaela u bici kod Givona.
31 Tada David reče Joavu i svem narodu s njim: „Razderite svoju odeću i obucite se u kostret, pa idite ožalošćeni pred Avnerom.”
Onda i on sam pođe za mrtvačkim nosilima.
32 Avnera sahraniše u Hevronu. Car David je glasno plakao na njegovom grobu, a plakao je i sav narod.
33 Car otpeva ovu tužbalicu za Avnerom:
„Zar Avner da umre kao bezumnik?
34 Ruke ti ne behu vezane ni noge okovane.
Pao si kao što se pada od zlikovaca.”
I sav narod opet zaplaka za njim.
35 Posle je sav narod dolazio da nagovara Davida da nešto pojede dok je još dan, ali David se zakle: „Neka me Bog najstrože kazni ako okusim hleba ili nečeg drugog pre no što zađe sunce.”
36 Sav narod je za to saznao, pa mu je odobravao, kao što je narod i inače odobravao sve što je činio. 37 Toga dana su sav narod i sav Izrael shvatili da car nije imao udela u ubistvu Avnera sina Nerovog.
38 Car reče svojim slugama: „Zar ne shvatate da je danas u Izraelu pao jedan knez i velik čovek? 39 Ja sam danas slab, iako sam pomazani car, a ovi ljudi, sinovi Cerujini, za mene su prejaki. Neka Jehova uzvrati zločincu prema njegovom zlodelu.”
