Božije obećanje Davidu

(1. Let 17:1-15)

¹ Kada se car nastanio u svojoj palati, a Jehovin mu dao počinak od svih njegovih neprijatelja koji su ga okruživali, ² on reče proroku Natanu: „Eto, ja živim u palati od kedrovine, a Božiji kovčeg je ostao u šatoru.”

³ A Natan odgovori caru: „Učini što god da si naumio, jer Jehovin je s tobom.”

⁴ Te noći reč Jehovina dođe Natanu: ⁵ „Idi i reci mom sluzi Davidu: ‚Ovako kaže Jehova: Zar si ti onaj koji će mi sagraditi kuću u kojoj ću boraviti? ⁶ Nisam boravio u kući otkad sam Izraelce izveo iz Egipta pa sve do sada. Stalno sam se selio od mesta do mesta, a šator mi je bio boravište. ⁷ Ali, kud god da sam se selio sa svim Izraelcima, nikad nisam rekao nekom od njihovih sudija kojima sam zapovedio da budu pastiri mog naroda Izraela: „Zašto mi ne sagradiste kuću od kedrovine?”‘

⁸ „Dakle, reci mom sluzi Davidu: ‚Ovako kaže Jehova nad vojskama: Ja sam onaj koji te doveo s pašnjaka, gde si išao za stadima, da budeš vladar nad mojim narodom Izraelom. ⁹ Bio sam s tobom kud god si išao i pred tobom sam uklonio sve tvoje neprijatelje. Učiniću da ti ime bude slavno kao što su slavna imena najvećih ljudi na zemlji. ¹⁰ A odrediću i mesto za svoj narod Izrael i posaditi ga na njemu da bi imao svoj dom i da ga niko ne bi uznemiravao. Više ga neće tlačiti zlikovci, kao što su činili u početku ¹¹ i kao što su činili otkad sam postavio sudije svom narodu Izraelu. A daću ti i počinak od svih tvojih neprijatelja. Ja, Jehova, kažem ti da ću sâm ja učvrstiti tvoju vladarsku kuću. ¹² Kada dođe vreme da umreš, učiniću da te nasledi tvoj potomak – jedan od tvoje krvi – i učvrstiću njegovo carstvo. ¹³ On će sagraditi dom za moje Ime, a ja ću doveka učvrstiti presto njegovog carstva. ¹⁴ Ja ću mu biti otac, a on će mi biti sin. Kada učini neko zlo, kazniću ga šibom i udarcima kakve zadaju ljudi. ¹⁵ Ali neću mu uskratiti svoju ljubav, kao što sam je uskratio Saulu, koga sam uklonio pred tobom. ¹⁶ Tvoja vladarska kuća i tvoje carstvo opstaće preda mnom doveka. Tvoj presto biće doveka učvršćen.‘”

¹⁷ I Natan prenese Davidu sve ove reči i sve što je video.

Davidova molitva

(1. Let 17,16-27)

¹⁸ Tada car David uđe i sede pred Jehovu, pa reče: „Ko sam ja, Gospode Jehova, i šta je moja porodica, da si me ovoliko uzdigao? ¹⁹ I kao da ti to nije bilo dovoljno, Gospode Jehova, nego si još govorio i o budućnosti moje porodice. I još, Gospode Jehova, puštaš da to čovek vidi.

²⁰ „Šta bih ja, David, još mogao da ti kažem? Jer, ti me znaš, Gospode Jehova. ²¹ Radi svoje reči i po svojoj volji učinio si ovo veliko delo i obznanio ga meni, svom sluzi. ²² Zaista si velik, Gospode Jehova! Nema nikoga kao što si ti i nema drugog Boga osim tebe, baš kao što smo svojim ušima čuli. ²³ I ko je kao tvoj narod Izrael – jedini narod na zemlji koji je Bog išao da izbavi da mu bude narod i da tako obznani svoje Ime? Učinio si velika i strašna dela za svoju zemlju, pred svojim narodom, koji si za sebe izbavio iz Egipta, od narodâ i njihovih bogova. ²⁴ Postavio si Izrael da bude tvoj narod doveka, a ti si, Jehova, postao njegov Bog.

²⁵ „A sada Jehova, Bože, neka obećanje koje si dao o meni, svom sluzi, i o mojoj porodici ostane doveka. Učini kao što si obećao. ²⁶ Ime će ti biti veliko doveka i ljudi će govoriti: ‚Jehova nad vojskama Bog je nad Izraelom!‘ Vladarska kuća tvog sluge Davida učvrstiće se pred tobom. ²⁷ Jehova nad vojskama, Bože Izraelov, ti si ovo otkrio meni, svom sluzi, kad si rekao: ‚Podići ću ti vladarsku kuću.‘ Stoga sam se i usudio da ti uputim ovu molitvu. ²⁸ Da, Gospode Jehova, ti si Bog! Tvoje reči su istinite, a ti si sva ova dobra obećao meni, svom sluzi. ²⁹ Sada te molim da blagosloviš moju vladarsku kuću, da doveka ostane pred tobom. Jer, ti si, Gospode Jehova, obećao, i neka tvojim blagoslovom moja vladarska kuća bude blagoslovena doveka.”