Esterina gozba
1 Tako car i Haman dođoše na gozbu carice Ester.
2 Dok su tog drugog dana pili vino, car opet reče: „Koja je tvoja molba, carice Ester? Biće ti uslišena. I koji je tvoj zahtev? Ako je i do polovine carstva, biće učinjeno.”
3 A carica Ester odgovori: „Ako sam našla milost u tvojim očima, care, i ako je to caru po volji, pokloni mi život – to je moja molba. I poštedi moj narod – to je moj zahtev. 4 Jer, ja i moj narod prodati smo da budemo zatrti, poklani i uništeni. Da smo samo prodati da budemo robovi i robinje, ćutala bih, jer takva nevolja ne bi bila razlog da se car uznemirava.”
5 Na to car Kserks upita caricu Ester: „Ko je taj? Gde je čovek koji se usudio da uradi tako nešto?”
6 A Ester reče: „Taj protivnik i neprijatelj jeste ovaj zli Haman.”
Na to Hamana obuze silan strah pred carem i caricom.
7 Tada car gnevno ustade, ostavi vino i izađe u vrt palate. A Haman, uvidevši da je car već odlučio šta će s njim, ostade da moli caricu Ester za svoj život. 8 I baš kad se car vraćao iz vrta palate u dvoranu za gozbe, Haman se baci na ležaljku na kojoj je bila Ester.
Car povika: „Zar će on to i caricu napastvovati dok sam ja u kući?”
Čim je car to izustio, Hamana zgrabiše[a].
9 Tada reče Harvona, jedan od evnuha koji su služili caru: „Eno vešala koja je Haman podigao za Mordehaja, koji je caru javio za zaveru. Visoka su pedeset lakata[b] i stoje kraj Hamanove kuće.”
A car reče: „Obesite ga na njih!”
10 I obesiše Hamana na vešala koja je pripremio za Mordehaja.
Tada se carev gnev stiša.
