Judeji zatiru svoje neprijatelje
1 Trinaestog dana dvanaestog meseca, meseca adara, kada je trebalo da carev ukaz stupi na snagu, istog onog dana kada su se neprijatelji Judeja nadali da će ih podvrći svojoj vlasti, dogodi se obratno: Judeji dobiše vlast nad onima koji su ih mrzeli.
2 Judeji se okupiše po svojim gradovima u svim pokrajinama cara Kserksa, da napadnu one koji su hteli da im naude. I niko nije mogao da im se odupre, jer je strah od njih obuzeo sve narode. 3 Svi poglavari u pokrajinama, satrapi, namesnici i carevi službenici pomagali su Judejima jer ih je obuzeo strah od Mordehaja. 4 Pošto je Mordehaj imao velik uticaj na carevom dvoru, glas o njemu proširio se po svim pokrajinama, i on je postajao sve moćniji.
5 Judeji udariše mačem na sve svoje neprijatelje, ubijajući ih i zatirući, čineći što im drago sa onima koji su ih mrzeli. 6 Samo u tvrđavi grada Suze Judeji ubiše i zatreše pet stotina ljudi. 7 Ubiše i Paršandatu, Dalfona, Aspatu, 8 Poratu, Adalju, Aridatu, 9 Parmaštu, Arisaja, Aridaja i Vajzatu 10 – deset sinova Hamana sina Hamedatinog, neprijatelja Judeja. Ali od dobara ne uzeše ništa.
11 Cara istog dana izvestiše o broju ubijenih u tvrđavi grada Suze, 12 a on reče carici Ester: „Judeji su u tvrđavi grada Suze ubili i zatrli pet stotina ljudi i deset Hamanovih sinova. Šta li su tek učinili u ostalim carevim pokrajinama? Dakle, koja je tvoja molba? Biće ti uslišena. I koji je tvoj zahtev? I on će biti ispunjen.”
13 „Ako je caru po volji”, odgovori Ester, „dozvoli Judejima u Suzi da i sutra postupe po današnjem ukazu i neka se deset Hamanovih sinova obesi na vešala.”
14 I car zapovedi da se baš tako uradi. Izdadoše ukaz u Suzi i obesiše deset Hamanovih sinova. 15 Judeji iz Suze se okupiše i četrnaestog dana meseca adara i pogubiše tri stotine muškaraca u Suzi. Ali od dobara ne uzeše ništa.
16 I ostali Judeji, oni koji su živeli u carevim pokrajinama, okupiše se da od neprijatelja brane svoj život i mir. Ubiše njih sedamdeset pet hiljada, ali od dobara ne uzeše ništa. 17 Bilo je to trinaestog dana meseca adara. Četrnaestog dana se odmoriše i taj dan učiniše danom gošćenja i veselja. 18 A Judeji iz Suze okupili su se trinaestog i četrnaestog dana, a petnaestog dana su se odmorili i taj dan proglasili danom gošćenja i veselja. 19 Zbog toga Judeji seljani, oni koji žive u selima, slave četrnaesti dan meseca adara kao dan veselja i gošćenja i međusobne razmene darova u hrani.
Ustanovljenje praznika Purima
20 Mordehaj zabeleži ove događaje i posla pisma svim Judejima blizu i daleko u pokrajinama cara Kserksa, poručujući im 21 da svake godine slave četrnaesti i petnaesti dan meseca adara 22 kao dane kada su se Judeji odmorili od svojih neprijatelja i kao mesec kada im se tuga preokrenula u radost, a žalost u dan praznovanja, i da te dane slave kao dane gošćenja i veselja, međusobne razmene darova u hrani i darivanja siromaha. 23 Judeji prihvatiše da nastave ono što su počeli, čineći onako kako im je napisao Mordehaj.
24 Jer, Haman sin Hamedatin, Agagovac, neprijatelj svih Judeja, skovao je zaveru da zatre Judeje, pa je bacio pur, to jest kocku, za njihovu propast i uništenje. 25 Ali Ester izađe pred cara i on izdade pismeni nalog da se o Hamanovu glavu obije opaki naum koji je skovao protiv Judeja i da njega i njegove sinove obese na vešala. 26 Zato su ti dani prozvani Purim, po reči „pur”.
Zbog svega što je pisalo u Mordehajevom pismu i svega što su videli i što im se dogodilo, 27 Judeji preuzeše na sebe da ustanove običaj koji se neće prekidati, da oni i njihovi potomci, i svi koji im se pridruže, svake godine bez izuzetka slave ta dva dana onako kako je propisano i u određeno vreme. 28 Tih dana treba da se seća i da ih slavi svaka porodica u svakom pokolenju, u svakoj pokrajini i u svakom gradu. Judeji nikad ne smeju da prestanu da slave te dane Purima, niti spomen na njih sme da zamre među njihovim potomcima.
29 Carica Ester kći Avihajilova i Mordehaj Judejin napisaše pismo s punim ovlašćenjem da potvrde ovo drugo pismo o Purimu. 30 Mordehaj razasla pisma svim Judejima u sto dvadeset sedam pokrajina cara Kserksa s porukama mira i sigurnosti, 31 da se ustanove ti dani Purima u za njih određeno vreme, kako su Mordehaj Judejin i carica Ester odredili za njih i kao što su za sebe i za svoje potomke odredili vremena posta i tužbalica. 32 Esterina naredba potvrdila je propise za Purim i zapisana je u knjigu.
