Živa bića i Slava Jehovina (Ješua Razgovara u Ime Oca Jehove sa Jezekiljom)

¹ Petoga dana četvrtog meseca tridesete godine, kada sam bio među izgnanicima kraj reke Kevar, nebesa se otvoriše i ja videh Božija viđenja.

² Petoga dana tog meseca – pete godine izgnanstva cara Joahina – ³ reč Jehovina dođe svešteniku Jezekilju sinu Buzijevom kraj reke Kevar u zemlji Haldejaca. Tamo je ruka Jehovina bila na njemu.

⁴ Pogledah, a ono – oluja dolazi sa severa: ogroman oblak s plamtećim ognjem, okružen blistavom svetlošću, a usred ognja nešto kao svetlucavi ćilibar. ⁵ Usred toga nešto nalik na četiri živa bića. Obličjem su izgledala kao čovek, ⁶ ali je svako od njih imalo četiri lica i četiri krila. ⁷ Noge su im bile prave, a stopala kao u teleta i svetlucava kao uglačana bronza. ⁸ Pod krilima su na četiri strane imala ljudske ruke. Svako od ova četiri bića imalo je lice i krila, ⁹ a krila su im se doticala. Kada su bića išla, nisu se okretala – svako je išlo pravo napred.

¹⁰ Svako od četiri bića imalo je četiri lica: spreda lice čoveka, s desne strane lice lava, s leve lice vola i pozadi lice orla. ¹¹ Dva krila svakog bića bila su raširena uvis i doticala krila bića do njega, a dva krila su mu pokrivala telo. ¹² Svako biće je išlo pravo napred. Kud god je išao duh, išla su i bića, i nisu se okretala dok su išla. ¹³ Između ovih bića bilo je nešto nalik na užareno ugljevlje, ili upaljene baklje, i kretalo se među njima. Kada bi se oganj rasplamsao, iz njega su sevale munje. ¹⁴ Bića su jurila napred-nazad kao munja.

¹⁵ Dok sam gledao ova bića, videh po jedan točak na zemlji kraj svakog od njih. ¹⁶ Sva četiri točka svetlucala su poput topaza i sva četiri su bila jednaka. Svaki je bio napravljen tako kao da ga preseca još jedan točak. ¹⁷ Kada su se točkovi kretali, išli su u bilo kom od četiri smera u kom su bića gledala, a da nisu morali da se zakreću dok su se bića kretala. ¹⁸ Obodi točkova bili su visoki i zastrašujući, svuda unaokolo puni očiju. ¹⁹ Kada su bića kretala, s njima su kretali i točkovi. Kada su se bića dizala od zemlje, dizali su se i točkovi. ²⁰ Kuda god je išao duh, išla su i bića, a točkovi su se dizali zajedno s njima, jer je duh ovih bića bio u točkovima. ²¹ Kada su bića kretala, kretali su i točkovi. Kada su se bića zaustavljala, zaustavljali su se i točkovi. I kada su se bića dizala od zemlje, točkovi su se dizali s njima – jer je duh bića bio u točkovima.

²² Nad glavama bića bilo je nešto kao svod, svetlucavo poput leda i zastrašujuće. ²³ Pod svodom su im krila bila ispružena jedno prema drugom, a svakom biću su po dva krila pokrivala telo. ²⁴ Kada su se bića kretala, čuo sam šum njihovih krila poput hučanja velikih voda, poput glasa Svesilnoga, poput žamora vojske. Kada su se bića zaustavljala, spuštala su krila. ²⁵ A sa svoda nad glavama bića čula se buka i dok su ona stajala spuštenih krila. ²⁶ Iznad svoda nad njihovim glavama bilo je nešto nalik na presto od lazulita, a na prestolu neka prilika nalik na čoveka. ²⁷ Videh da je od struka naviše nalik na svetlucajući ćilibar i da je svuda unaokolo oganj, a od struka naniže kao oganj okružen blistavom svetlošću. ²⁸ Poput duge u oblacima kada je kišan dan, takva je bila svetlost oko njega. Bilo je to nešto poput Slave Jehovine. Kad to videh, padoh ničice. Onda začuh glas koji mi je govorio.