Izraelova buntovnička priroda
1 Desetoga dana petog meseca sedme godine, neki od Izraelovih starešina dođoše da upitaju Jehovu za savet i sedoše pred mene.
2 Tada mi dođe reč Jehovina: 3 „Sine čovečiji, reci starešinama Izraelovim: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Jeste li to došli da me pitate za savet? Tako mi života, neću vam dati da me pitate, govori Gospod Jehova.‘
4 „Sudi im, sine čovečiji, sudi im! Obznani im gnusobe njihovih očeva 5 i reci im: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Onoga dana kada sam izabrao Izrael, zakleo sam se, dignute ruke, potomcima Jakovljeve porodice i objavio im se u Egiptu. Dignute ruke, rekao sam im: „Ja sam Jehova, vaš Bog”. 6 Toga dana sam im se zakleo da ću ih iz Egipta izvesti u zemlju koju sam za njih odabrao, zemlju kojom teče med i mleko, najlepšu od svih zemalja. 7 I rekao sam im: „Neka svaki od vas odbaci gadne idole koje slavi[a]. Ne kaljajte se egipatskim idolima. Ja, Jehova, vaš sam Bog.”
8 „‚Ali oni su se pobunili protiv mene i nisu hteli da me slušaju. Nisu odbacili gadne idole koje su slavili[b] i nisu ostavili egipatske idole. Zato rekoh da ću izliti svoju srdžbu na njih i iskaliti svoj gnev na njima u Egiptu. 9 Ali, radi svoga Imena, da se ne kalja pred narodima među kojima su živeli i pred čijim očima sam se objavio Izraelcima izvodeći ih iz Egipta, 10 izveo sam ih iz Egipta i doveo u pustinju. 11 Dao sam im svoje uredbe i obznanio im svoje zakone, jer čovek koji ih izvršava od njih će živeti[c]. 12 Dao sam im i svoje subote, da budu znak između mene i njih, da znaju da ih ja, Jehova, činim svetima.
13 „‚Ali izraelski narod pobunio se protiv mene u pustinji. Nisu živeli po mojim uredbama, već su odbacili moje zakone – iako će čovek koji ih izvršava od njih živeti – i sasvim su oskvrnavili moje subote. Zato rekoh da ću izliti svoju srdžbu na njih i zatrti ih u pustinji. 14 Ali nisam to učinio, radi svoga Imena, da se ne skvrnavi pred narodima pred čijim očima sam ih izveo iz Egipta. 15 I još sam im se, dignute ruke, zakleo u pustinji da ih neću odvesti u zemlju koju sam im dao, zemlju kojom teče med i mleko, najlepšu od svih zemalja, 16 jer su odbacili moje zakone i nisu živeli po mojim uredbama i jer su oskvrnavili moje subote, pošto ih je srce vuklo njihovim idolima. 17 Ipak sam se sažalio na njih, pa ih nisam uništio i zatro u pustinji, 18 nego sam rekao njihovoj deci u pustinji: „Nemojte da živite po uredbama svojih očeva, ne držite se njihovih zakona i ne kaljajte se njihovim idolima. 19 Ja, Jehova, vaš sam Bog. Živite po mojim uredbama i pomno izvršavajte moje zakone. 20 Držite subote svetima, da budu znak između mene i vas. Tada ćete znati da sam ja, Jehova, vaš Bog.”
21 „‚Ali i njihova deca su se pobunila protiv mene: Nisu živela po mojim uredbama niti su pomno izvršavala moje zakone – iako će čovek koji ih izvršava od njih živeti – i oskvrnavila su moje subote. Zato rekoh da ću izliti svoju srdžbu na njih i iskaliti svoj gnev na njima u pustinji. 22 Ali ja sam suspregnuo ruku i nisam to učinio, radi svoga Imena, da se ne kalja pred narodima pred čijim očima sam ih izveo iz Egipta. 23 I još sam im se, dignute ruke, zakleo u pustinji da ću ih rasejati među narodima i raspršiti po zemljama, 24 jer nisu izvršavali moje zakone, već su odbacili moje uredbe i oskvrnavili moje subote i slavili idole svojih očeva. 25 Zato sam ih predao uredbama koje nisu dobre i zakonima od kojih se ne živi. 26 Učinio sam ih nečistima njihovim darovima, njihovim prinošenjem na žrtvu sve prvorođenčadi, da ih ispunim užasom ne bi li spoznali da sam ja Jehova.‘
27 „Zato, sine čovečiji, reci izraelskom narodu: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Ovako su i vaši praoci hulili na mene tako što su mi bili neverni: 28 Kada sam ih doveo u zemlju za koju sam se zakleo da ću im je dati, počeli su da prinose svoje klane žrtve gde god su videli koji viši brežuljak ili krošnjato drvo. Tamo su prinosili žrtve koje su me izazivale na gnev, tamo su pravili prijatan miris i tamo su izlivali svoje žrtve levanice. 29 Tada sam ih upitao: „Kakve su to uzvišice na koje idete?”‘” (Tako se one i dan-danas zovu »uzvišice”.)
Božiji sud i oproštaj
30 „Zato reci izraelskom narodu: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Zar ćete se kaljati kako su to činili vaši praoci i činiti blud s njihovim odvratnim idolima? 31 Jer, kada prinosite svoje darove, kada žtrvujete svoje sinove u ognju, kaljate se svojim idolima do dana današnjeg. Pa zar da vam dam da me pitate za savet, izraelski narode? Tako mi života, govori Gospod Jehova, neću vam dati da me pitate. 32 I neće se dogoditi ono što vam je na umu, ono što govorite: „Hoćemo da budemo kao drugi narodi, kao ljudi u drugim zemljama, koji služe drvetu i kamenu.”
33 „‚Tako mi života, govori Gospod Jehova, vladaću nad vama moćnom rukom, ispruženom desnicom i silnom srdžbom. 34 Izvešću vas iz drugih naroda i sabrati vas iz zemalja po kojima ste rasejani – moćnom rukom, ispruženom desnicom i silnom srdžbom. 35 Dovešću vas u pustinju narodâ i tamo vam suditi, licem u lice. 36 Kao što sam sudio vašim praocima u egipatskoj pustinji, tako ću suditi i vama, govori Gospod Jehova. 37 Provešću vas ispod svoje šibe i postarati se da se čvrsto držite Saveza. 38 Očistiću vas od buntovnikâ i odmetnikâ. Iako ću ih izvesti iz zemlje u kojoj žive, neće ući u zemlju Izraelovu. Tada ćete znati da sam ja Jehova.
39 „‚A vi, izraelski narode, ovako kaže Gospod Jehova: samo vi idite i služite svojim idolima, svaki od vas, ako nećete da me slušate. Ali ne skvrnavite moje sveto Ime svojim darovima i idolima. 40 Jer, na mojoj svetoj gori, na visokoj gori Izraelovoj, govori Gospod Jehova, tamo, u svojoj zemlji, služiće mi sav izraelski narod i tamo ću ih prihvatiti. Tamo ću tražiti vaše priloge i vaše najbolje darove, sa svim vašim svetinjama. 41 Prihvatiću vas kao prijatan miris kada vas izvedem iz drugih naroda i saberem vas iz zemalja po kojima ste rasejani, i među vama ću pokazati svoju svetost naočigled drugim narodima. 42 I znaćete da sam ja Jehova kada vas dovedem u zemlju Izraelovu, zemlju za koju sam se dignute ruke zakleo da ću je dati vašim praocima. 43 Tamo ćete se setiti svog načina života i svih dela kojima ste se ukaljali, i gnušaćete se sebe zbog svih zlodela koja ste učinili. 44 Znaćete da sam ja Jehova kada, radi svoga Imena, prema vama ne postupim prema vašem zlom načinu života i vašim pokvarenim delima, izraelski narode, govori Gospod Jehova.‘”
