Proroštvo protiv Egipta
1 Dvanaestog dana desetog meseca desete godine, dođe mi reč Jehovina: 2 „Sine čovečiji, okreni lice prema faraonu, caru Egipta, i prorokuj protiv njega i protiv celog Egipta. 3 Reci mu: ‚Ovako kaže Gospod Jehova:
„‚Evo me protiv tebe, faraone, care Egipta,
velika nemani što ležiš među svojim rekama.
Govoriš: „Nil je moj,
za sebe sam ga načinio.”
4 Ali ja ću ti u čeljusti staviti udice
i ribe tvojih reka prilepiti ti za krljušti.
Izvući ću te između tvojih reka,
sa svim ribama prilepljenim uz tvoje krljušti.
5 Ostaviću te u pustinji,
tebe i sve ribe tvojih reka.
Pašćeš na ledinu,
i niko te neće pokupiti ni sahraniti.
Daću te zverima i pticama za hranu.
6 Tada će svi stanovnici Egipta
znati da sam ja Jehova.
„‚Bio si štap od trske
o koji se narod Izraelov oslanjao.
7 Kada se za tebe uhvatiše rukom,
ti se polomi i pleća im probi,
a kada se na tebe osloniše,
ti se skrši i noge im oslabi.
8 „‚Zato ovako kaže Gospod Jehova:
Evo, dovešću na tebe mač
i istrebiti iz tebe i čoveka i životinju.
9 Egipat će biti gola pustoš.
Tada će znati da sam ja Jehova.
„‚Zato što si govorio: „Nil je moj, ja sam ga načinio”, 10 evo me protiv tebe i protiv tvojih reka. Pretvoriću Egipat u razvalinu i golu pustoš od Migdola do Asuana, sve do granice Kuša. 11 Ni ljudska ni životinjska noga neće više kroz njega prolaziti. Niko u njemu neće živeti četrdeset godina. 12 Učiniću od Egipta najveću pustoš među opustošenim zemljama i njegovi gradovi će četrdeset godina biti najveća pustoš među razorenim gradovima. Rasuću Egipćane među narodima i rasejati ih po zemljama.
13 „‚Ali ovako kaže Gospod Jehova: Kada prođe četrdeset godina, sabraću Egipćane između narodâ među koje su rasejani. 14 Dovešću ih iz sužanjstva i vratiti ih u Gornji Egipat, zemlju njihovog porekla, i oni će tamo osnovati slabo carstvo. 15 Biće to najslabije od svih carstava i nikada se više neće izdići nad drugim narodima. Učiniću ga tako slabim da više nikada neće vladati drugim narodima. 16 Izraelski narod više se neće uzdati u Egipat, nego će ga on podsećati na njegov greh koji je počinio obrativši mu se za pomoć. Tada će znati da sam ja Gospod Jehova.‘”
17 Prvoga dana prvog meseca dvadeset sedme godine, dođe mi reč Jehovina: 18 „Sine čovečiji, Navuhodonosor, car Vavilona, poterao je vojsku u težak pohod na Tir. Svaka se vojnička glava odra do gola, svako se pleće odra do mesa, ali ni on ni njegova vojska ne dobiše ništa od njegovog pohoda na Tir. 19 Zato ovako kaže Gospod Jehova: Evo daću Egipat Navuhodonosoru, caru Vavilona, i on će odvesti mnoštvo njegovog naroda. Uzeće mu dobra i opljačkati zemlju i to će biti plata njegovoj vojsci. 20 Daću mu Egipat kao nagradu za njegov trud, jer su on i njegova vojska to učinili za mene, govori Gospod Jehova.
21 „Toga dana osnažiću izraelski narod[a], a tebi ću dati da mu govoriš. Tada će znati da sam ja Jehova.”
