3 On mi reče: „Sine čovečiji, pojedi ovo što je pred tobom – pojedi svitak – pa idi i govori izraelskom narodu.”
2 Ja otvorih usta, i on mi dade svitak da ga pojedem.
3 Onda mi reče: „Sine čovečiji, pojedi ovaj svitak koji ti dajem i napuni njime želudac.”
I ja ga pojedoh. U ustima mi je bio sladak kao med.
4 Potom mi reče: „Sine čovečiji, idi sada izraelskom narodu i govori im moje reči. 5 Nisi poslan narodu nerazumljiva govora i teška jezika, već izraelskom narodu – 6 ne mnogim narodima nerazumljiva govora i teška jezika, čije reči ne razumeš. A da te njima i pošaljem, oni bi te poslušali. 7 Ali izraelski narod neće hteti da te posluša zato što neće da posluša mene, jer je sav izraelski narod tvrdoglav i tvrdokoran. 8 Ali, evo, ja ću tebe učiniti isto tako nepopustljivim i tvrdokornim kao što su oni. 9 Učiniću da ti čelo bude poput najtvrđeg kamena, tvrđe od kremena. Ne boj ih se i ne plaši ih se iako su buntovan narod.” 10 I još mi reče: „Sine čovečiji, pomno saslušaj i primi k srcu sve reči koje ću ti reći. 11 Idi sada svojim sunarodnicima u izgnanstvu i govori im. Reci im: ‚Ovako kaže Gospod Jehova‘ – poslušali oni ili ne poslušali.”
12 Tada me Duh podiže, i ja začuh iza sebe silnu tutnjavu – blagoslovena bila Slava Jehovina u njegovom Prebivalištu! – 13 i zvuk krila onih živih bića kako se taru jedno o drugo, i zvuk točkova pokraj njih, silnu tutnjavu. 14 Tada me Duh podiže i odnese, i ja odoh čemeran i gnevna duha. A na meni je bila snažna ruka Jehovina. 15 Stigoh tako izgnanicima koji su živeli u Tel-Avivu blizu reke Kevar, pa sam sedam dana proveo među njima kao omamljen.
Jezekilj postavljen za osmatrača
(Jez 33,1-9)
16 Kada je prošlo sedam dana, dođe mi reč Jehovina: 17 „Sine čovečiji, postavio sam te za osmatrača za izraelski narod. Zato slušaj moju reč i prenosi im opomene od mene. 18 Kada kažem opakome: ‚Umrećeš‘, a ti ga ne opomeneš i ne govoriš mu da se odvrati od svoga zlog načina života da bi spasao život, on će umreti zbog svoga greha, a ja ću tebe smatrati odgovornim za njegovu smrt. 19 Ali, ako opomeneš opakoga, a on se ne odvrati od svoje opakosti i od svoga zlog načina života, umreće zbog svoga greha, ali ti ćeš spasti svoj život.
20 „Isto tako, kada se pravedan čovek odvrati od svoje pravednosti i čini zlo, a ja pred njega postavim kamen spoticanja, umreće. Pošto ga nisi opomenuo, umreće zbog svoga greha. Pravedna dela koja je učinio neće se pamtiti, a ja ću tebe smatrati odgovornim za njegovu smrt. 21 Ali, ako opomeneš pravednoga da ne greši, i on prestane da greši, živeće, jer je prihvatio opomenu, a ti ćeš spasti svoj život.”
22 Ponovo je tamo ruka Jehovina bila na meni i on mi reče: „Ustani i izađi u ravnicu, pa ću ti tamo govoriti.”
23 I ja ustadoh i izađoh u ravnicu. A Slava Jehovina stajala je tamo, kao slava koju sam video kraj reke Kevar, i ja padoh ničice. 24 Tada Duh uđe u mene i diže me na noge, pa mi je govorio.
On reče: „Idi i zatvori se u svoju kuću, 25 a oni će te, sine čovečiji, vezati konopcima i tako sputati da nećeš moći da izađeš među ljude. 26 Učiniću da ti se jezik zalepi za nepce, pa ćeš zamuknuti i nećeš moći da ih prekorevaš, iako su buntovan narod. 27 Ali, kada ti ja budem govorio, otvoriću ti usta i ti ćeš im reći: ‚Ovako kaže Gospod Jehova.‘ Ko hoće da sluša, neka sluša, a ko neće, neka ne sluša. Jer, oni su buntovan narod.”
