Priča o libanskom kedru
1 Prvoga dana trećeg meseca jedanaeste godine, dođe mi reč Jehovina: 2 „Sine čovečiji, reci faraonu, caru Egipta, i mnoštvu njegovog naroda:
„‚Ko je kao ti po veličanstvenosti?
3 Pogledaj Asiriju:
nekada je bila kedar libanski,
s krasnim granama što zasenjivahu šumu,
visokog debla s vrhom do oblaka.
4 Vode ga othraniše,
podzemne reke učiniše visokim:
napajale su mesto na kom je izrastao
i svoje rukavce širile do svakog drveta.
5 Tako on nadvisi sve drveće.
Stubovi mu se namnožiše
i grane izdužiše od obilja vode.
6 Sve ptice su se gnezdile među njegovim stubovima,
sve divlje životinje kotile pod njegovim granama,
svi veliki narodi živeli u hladu njegovom.
7 Bio je veličanstven u svojoj lepoti,
sa svojim dugim stubovima,
jer mu je korenje sezalo do velikih voda.
8 Kedrovi u Božijem vrtu nisu mu bili ravni,
borovi se nisu mogli meriti sa njegovim stubovima
ni platane s njegovim granama –
nijedno drvo u Božijem vrtu
nije mu bilo ravno po lepoti.
9 Ja sam ga učinio lepim i tako granatim,
i sve drveće u Edenu, Božijem vrtu, zavidelo mu je.
10 „‚Zato ovako kaže Gospod Jehova: Zato što se tako visoko izdigao, pružajući vrh do oblakâ, i zato što se uzoholio zbog svoje visine, 11 predao sam ga u ruke vladaru nad narodima, da s njim postupi prema njegovoj opakosti. Odbacio sam ga, 12 i stranci, najbezočniji od narodâ, posekoše ga i ostaviše. Stubovi mu popadaše po gorama i svim dolinama, grane mu se polomiše po svim klisurama u zemlji. I svi narodi na zemlji izađoše iz njegovog hlada i ostaviše ga. 13 Sve ptice sleteše na palo drvo i sve divlje životinje zavukoše se među njegove grane. 14 Zato neka se drugo drveće kraj vodâ nikada ne izdiže visoko, pružajući vrh do oblakâ. Neka nijedno drugo drvo tako dobro napajano vodom nikada ne dosegne takvu visinu. Jer, sve takvo drveće određeno je za smrt, za Podzemlje, među smrtnim ljudima, sa onima koji silaze u grobnu jamu.
15 „‚Ovako kaže Gospod Jehova: Onoga dana kada je drvo oboreno u Šeol, u znak žalosti zatvorio sam podzemne reke i zaustavio njihove rukavce, i njihove obilne vode prestale su da teku. Zbog njega zaogrnuh Liban crninom, i sve drveće se osuši. 16 Kada sam ga oborio u Šeol sa onima koji silaze u grobnu jamu, na zvuk njegovog pada narodi zadrhtaše. Tada se sve edensko drveće, najbolje i najlepše sa Libana, sve drveće koje je bilo dobro navodnjeno, uteši u Podzemlju. 17 Oni koji su živeli u njegovoj senci, njegovi saveznici među narodima, i oni siđoše u Šeol s njim i pridružiše se poginulima od mača.
18 „‚Koje od edenskog drveća može da se poredi s tobom u sjaju i veličanstvenosti? A ipak ćeš i ti biti s njima oboreno u Podzemlje i leći među neobrezane, one koji su poginuli od mača.
„‚To je faraon i sve mnoštvo njegovog naroda, govori Gospod Jehova.‘”
