Pastiri i ovce
1 Dođe mi reč Jehovina: 2 „Sine čovečiji, prorokuj protiv pastirâ Izraelovih, prorokuj i reci im: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Teško pastirima Izraelovim, koji se staraju samo o sebi! Zar pastiri ne treba da napasaju stado? 3 Jedete loj, oblačite se u vunu i koljete najbolje ovce, a ne napasate stado. 4 Niste krepili slabe, ni lečili bolesne, ni previjali ranjene. Niste vraćali zalutale ni tražili izgubljene. Vladali ste nad njima grubo i surovo. 5 Tako su se ovce raspršile, jer nije bilo pastira. A kada su se raspršile, postale su hrana svim divljim životinjama. 6 Moje ovce su lutale po svim gorama i visokim brdima, raspršile se po celoj zemlji, i niko nije pitao za njih ni tražio ih.
7 „‚Zato, pastiri, čujte reč Jehovinu: 8 Tako mi života, govori Gospod Jehova, zato što moje stado nema pastira, pa je stoga postalo plen i hrana svim divljim životinjama, i zato što moji pastiri nisu tražili moje stado, nego su se starali o sebi, a ne o mom stadu, 9 zato, pastiri, čujte reč Jehova: 10 Ovako kaže Gospod Jehova: Evo me protiv pastirâ. Smatraću ih odgovornima za moje stado. Neću im više dati da napasaju stado ni da se od njega hrane. Izbaviću svoje stado iz njihovih usta, i ono im više neće biti hrana.
11 „‚Jer, ovako kaže Gospod Jehova: Evo, sâm ću potražiti ovce i starati se za njih. 12 Kao što se pastir stara o svom rasutom stadu kada je s njim, tako ću se ja starati o svojim ovcama. Izbaviću ih sa svih mesta po kojima su se rasule onog oblačnog i mračnog dana. 13 Izvešću ih iz narodâ i sabrati ih iz zemalja, i dovešću ih u njihovu zemlju. Napasaću ih po gorama Izraelovim, po klisurama i po svim naseljima u zemlji. 14 Napasaću ih na dobrim pašnjacima, a gorski visovi Izraelovi biće im tor. Tamo će plandovati u dobrom toru i pásti na sočnim pašnjacima na gorama Izraelovim. 15 Sâm ću napasati svoje ovce i davati im da planduju, govori Gospod Jehova. 16 Tražiću izgubljene i vraćati zalutale. Povijaću ranjene i krepiti slabe, ali one uhranjene i jake uništiću. Biću pravedan pastir stadu.
17 „‚A vi, stado moje, ovako kaže Gospod Jehova: Biću sudija između ovce i ovce, između ovnova i jaraca. 18 Zar nekima nije dosta što pasu na dobrom delu pašnjaka, nego i ostatak pašnjaka izgaziše nogama? Zar vam nije dosta što pijete bistru vodu, nego i onu preostalu zamutiste nogama? 19 Moraju li moje ostale ovce da pasu ono što ste vi izgazile nogama i da piju ono što ste zamutile nogama?
20 „‚Zato im ovako kaže Gospod Jehova: Evo, sâm ja ću suditi između debele ovce i mršave ovce. 21 Zato što ste sve slabe ovce gurale bokovima i plećima i udarale ih svojim rogovima dok ih niste oterale, 22 spašću svoje ovce, i one više neće biti plen. Ja ću suditi između ovce i ovce. 23 Postaviću nad njima jednog pastira, moga slugu Davida, i on će ih napasati – on će ih napasati i biti njihov pastir. 24 Ja, Jehova, biću njihov Bog, a moj sluga David biće vladar među njima. Ja, Jehova, govorio sam.
25 „‚Sklopiću s njima savez mira i ukloniti divlje životinje iz zemlje, pa će spokojno živeti u pustinji i spavati po šumama. 26 Blagosloviću i njih i mesta koja okružuju moje brdo[a]. Slaću im kišu u pravo vreme – kišu blagoslova. 27 Drveće će donositi plodove, a zemlja davati svoj rod. Narod će živeti spokojno u svojoj zemlji i znati da sam ja Jehova kada polomim šipke jarma koji nose i izbavim ih iz ruku onih koji su ih podjarmili. 28 Oni više neće biti plen narodima, niti će ih proždirati divlje životinje. Živeće spokojno i niko ih više neće plašiti. 29 Daću im plodne njive, i više ih neće moriti glad u zemlji. Narodi ih više neće vređati. 30 Tada će znati da sam ja, Jehova, njihov Bog, s njima, i da su oni, izraelski narod, moj narod, govori Gospod Jehova. 31 Vi, moje ovce, ovce s moga pašnjaka, vi ste moj narod, a ja sam vaš Bog, govori Gospod Jehova.‘”
