Dolina suvih kostiju
1 Ruka Jehovina bila je na meni i Jehova me izvede svojim Duhom i postavi me usred jedne doline pune kostiju. 2 Potom me povede po celoj dolini, i ja videh da ima mnogo kostiju u dolini i da su sasvim suve.
3 On me upita: „Sine čovečiji, mogu li ove kosti da ožive?”
A ja rekoh: „Gospode Jehova, to jedino ti znaš.”
4 Tada mi on reče: „Prorokuj ovim kostima i reci im: ‚Suve kosti, čujte reč Jehovinu! 5 Ovako kaže Gospod Jehova ovim kostima: Učiniću da u vas uđe dah, i vi ćete oživeti. 6 Daću vam žile i meso i prekriti vas kožom, staviti dah u vas, i vi ćete oživeti. Tada ćete znati da sam ja Gospod Jehova.‘”
7 I ja prorokovah kako mi je bilo zapoveđeno. A dok sam prorokovao, začu se buka, neko kloparanje, i kosti se sastaviše, kost uz kost. 8 Pogledah, a ono – na njima žile i meso, a zatim ih prekri koža. Ali u njima još nije bilo daha.
9 Tada mi Jehova reče: „Prorokuj dahu, prorokuj, sine čovečiji, i reci mu: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Daše, dođi sa četiri strane sveta[a] i dahni u ove pobijene, da ožive.‘”
10 I ja prorokovah kako mi je zapovedio, i dah uđe u njih i oni oživeše i stadoše na noge – golema vojska.
11 Jehova mi reče: „Sine čovečiji, ove kosti su sav izraelski narod. Oni govore: ‚Kosti nam se osušiše i naša nada iščeznu. Propadosmo.‘ 12 Zato prorokuj i reci im: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Moj narode, evo, otvoriću vaše grobove i izvesti vas iz njih, i vratiti vas u zemlju Izraelovu. 13 Tada ćete, moj narode, kada otvorim vaše grobove i izvedem vas iz njih, znati da sam ja Jehova. 14 Staviću svoj dah u vas, i vi ćete oživeti, a ja ću vam dati da živite u svojoj zemlji. Tada ćete znati da sam ja, Jehova, govorio i da sam to učinio, govori Jehova.‘”
Jedan narod pod jednim carem
15 Dođe mi reč Jehovina: 16 „Sine čovečiji, uzmi drveni štap i na njemu napiši: ‚Judin i Izraelaca udruženih s njim.‘ Onda uzmi drugi drveni štap i na njemu napiši: ‚Efremov štap – Josifov i svega izraelskog naroda udruženog s njim.‘ 17 Onda ih sastavi u jedan štap, da budu jedan štap u tvojoj ruci.
18 „Kada te tvoji sunarodnici upitaju: ‚Zar nam nećeš reći šta ti ovo znači?‘, 19 ti im reci: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Evo, uzeću Josifov štap – koji je u Efremovoj ruci – i izraelskih plemena udruženih s njim, i spojiti ga s Judinim štapom, učinivši od njih jedan jedini drveni štap, i oni će biti jedno u mojoj ruci.‘ 20 Drži im pred očima štapove na kojima si pisao 21 i reci im: ‚Ovako kaže Gospod Jehova: Izvešću Izraelce iz narodâ među koje su otišli. Sabraću ih sa svih strana i dovesti ih u njihovu zemlju. 22 Učiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izraelovim. Biće jedan car nad svima njima i oni više neće biti dva naroda niti se deliti na dva carstva. 23 Više se neće kaljati svojim idolima i odvratnim likovima, ni bilo kojim od svojih prestupa, jer ja ću ih spasti od svega njihovog grešnog posrtanja i očistiti ih. Oni će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog.
24 „‚Moj sluga David biće car nad njima i svi oni imaće jednog pastira. Živeće po mojim zakonima i pomno izvršavati moje uredbe. 25 Živeće u zemlji koju sam dao svome sluzi Jakovu, zemlji u kojoj su živeli vaši praoci. Oni i njihova deca i deca njihove dece živeće u njoj doveka, a moj sluga David biće im vladar doveka. 26 Sklopiću s njima savez mira – savez večan. Učvrstiću ih i namnožiti i staviti svoje svetilište da bude među njima doveka. 27 Moje Boravište biće kod njih. Ja ću biti njihov Bog, a oni će biti moj narod. 28 Kada moje svetilište bude među njima doveka, tada će narodi znati da ja, Jehova, činim Izrael svetim.‘”
