Idolopoklonici kažnjeni
1 Tada ga začuh kako iz svega glasa povika: „Neka priđu oni koji treba da kazne grad, svaki s oružjem u ruci!”
2 I videh šestoricu ljudi kako dolaze iz pravca gornje kapije, koja gleda na sever, svaki s ubojitim oružjem u ruci, a s njima i jedan u lanenoj odeći i s priborom za pisanje o boku. Oni uđoše i stadoše kraj bronzanog žrtvenika. 3 A Slava Boga Izraelovog diže se iznad heruvimâ, gde je bila, i ode do praga Hrama, pa pozva onog čoveka u lanenoj odeći kome je o boku bio pribor za pisanje.
4 Jehova mu reče: „Prođi gradom Jerusalimom i stavi znak na čelo onima koji tuguju i jadikuju zbog svih gnusoba koje se čine u njemu.”
5 A drugima reče na moje uši: „Idite za njim kroz grad i ubijajte, nikoga ne štedeći i ne žaleći. 6 Pobijte starce, mladiće i devojke, žene i nejač, ali ne dirajte nikoga na kome bude znak. Počnite od moga svetilišta.”
I oni počeše od starešina koji su bili pred Hramom.
7 Tada im on reče: „Opoganite Hram i ispunite dvorišta pobijenima. Idite!”
I oni izađoše i počeše da ubijaju po gradu.
8 Dok su oni ubijali, a ja ostao sâm, padoh ničice i zavapih: „Avaj, Gospode Jehova! Zar ćeš zatrti sve što je ostalo od Izraela u ovom izlivu svoje srdžbe na Jerusalim?”
9 A on mi odgovori: „Greh naroda Izraela i Jude veoma je velik: zemlja je prepuna krvoprolića, a ovaj grad zločina. Govore: ‚Jehova je ostavio zemlju, Jehova ne vidi.‘ 10 Zato se ja neću na njih sažaliti ni poštedeti ih, već ću im svaliti na glavu sve ono što su sami činili.”
11 Tada se vrati onaj čovek u lanenoj odeći i s pisarskim priborom o boku i reče: „Učinio sam kako si zapovedio.”
