Ezra saznaje za mešovite brakove

¹ Kada je sve to obavljeno, dođoše k meni poglavari i rekoše: „Izraelski narod, sveštenici i Leviti nisu se držali odvojeno od susednih naroda i gnusoba koje čine Hanaanci, Hetiti, Perižani, Jevusejci, Amonci, Moavci, Egipćani i Amorejci. ² Jer, za sebe i za svoje sinove uzimali su njihove kćeri za žene i pomešali sveti rod sa okolnim narodima. A poglavari i službenici bili su predvodnici u ovom neverstvu.”

³ Kada sam to čuo, razdro sam svoju košulju i ogrtač, čupao kosu i bradu, pa seo zgrožen. ⁴ Tada se, zbog ovog neverstva izgnanika, oko mene okupiše svi koji se boje reči Boga Izraelovog. A ja sam, zgrožen, sedeo sve do večernje žrtve.

⁵ Onda, za večernje žrtve, ustadoh u svom poniženju, razderane košulje i ogrtača, pa padoh na kolena i raširih ruke ka Jehovi, svome Bogu, ⁶ govoreći:

„Bože moj! Sramota me je i stidim se da podignem svoje lice k tebi, Bože moj, jer su nam se gresi namnožili preko glave i naša krivica narasla do neba. ⁷ Od vremena naših praotaca pa do danas, velika je naša krivica. Zbog naših greha, nas, naše careve i naše sveštenike zemaljski carevi podvrgavali su maču i sužanjstvu, pljački i poniženju, kao što je i danas.

⁸ „A sada je, tek na tren, Jehova, naš Bog, bio milostiv prema nama jer nam je ostavio Ostatak i dao nam čvrsto uporište na svom svetom mestu. Bog je dao svetlost našim očima i malo olakšanja u našem ropstvu. ⁹ Jer, robovi smo, ali naš Bog nas nije ostavio u ropstvu. Pokazao je ljubav prema nama naočigled careva Persije: dao nam je novi život, da bismo ponovo sazidali Dom svoga Boga i obnovili njegove ruševine, i dao nam je utočište^[a] u Judi i Jerusalimu.

¹⁰ „Ali sada, Bože naš, šta da kažemo posle ovoga? Jer, zanemarili smo tvoje zapovesti, ¹¹ koje si dao preko svojih slugu proroka kada si rekao: ‚Zemlja u koju ulazite da je zaposednete nečista je od iskvarenosti svojih naroda. Svojim gnusobama ispunili su zemlju nečistotom s kraja na kraj. ¹² Stoga ne dajte svoje kćeri za žene njihovim sinovima niti uzimajte njihove kćeri za žene svojim sinovima. Nikad ne žudite za njihovim mirom ili blagostanjem, da biste bili jaki i jeli dobre plodove zemlje i da biste je ostavili u nasledstvo svojoj deci doveka.‘

¹³ „Sve što nas je snašlo, snašlo nas je zbog naših zlih dela i naše velike krivice, a ti si nas, Bože naš, kaznio blaže nego što naši gresi zaslužuju i dao si nam ovakav Ostatak. ¹⁴ Pa zar da opet kršimo tvoje zapovesti i sklapamo brakove sa narodima koji čine takve gnusobe? Zar se ne bi razgnevio na nas toliko da nas zatreš, da ne bude ni Ostatka ni ikog živog? ¹⁵ Jehova, Bože Izraelov, ti si pravedan. Mi smo danas ostavljeni kao Ostatak. Evo nas pred tobom u svojoj krivici, iako zbog nje niko ne može da stane pred tebe.”